Meri i Maks – Mary and Max (2009)

Mary and Max

Pravi unikat, animirani film koji svedoči koliko je nezamenjlivo i konstantno pravo prijateljstvo, uz to koliko je težak put do razumevanje sebe samog. Ova priča sporog ritma je osnovana na odličnom scenariju, punom ironičnog humora i osećajnosti. Uz dosta sreće Adam Eliot (Adam Elliot) uspeva da svoj kratki film od gline dopuni i transformiše u dugometražni, pokazujući impresivan talenanat, na nivou velikih animatorskih kuća, i biva nagrađen Oskarom za to.

Srećom po Adama, on je već imao većinu seta urađenog i pripremljenog od svog kratkometražnog projekta, sa sve sitnim detaljima, tako da nije morao puno vremena trošiti na samom dizajnu. Boje i osvetljenje igraju veliku ulogu u filmu, provlači se od jako jarke, do skoz crno-bele kombinacije, davajući poseban ton čitavom projektu. Ključ ovog filma ipak leži u njegovom nekonvencionalnom humoru za animirani film. Dok Piksarovi (Pixar) animirani filmovi svoj humor zasnivaju na jako dinamičnim momentima i referencama iz pop-kulture, Adam se ipak opredeljuje na mnogo simplističnije i suptilnije stvari, koje se dosta provlače u relanom životu, uglavnom ismevajući čudne navike likova u  filmu. Iako većina priče jeste ismevanje likova i njihove asocionalnosti, postoje i momenti gde zaista saosećamo sa njima, i nadam brzom okretu njihove tragične situacije.

Ova intrigantna priča odvija se sredinom sedamdesetih godina, i koncentriše na “dopisnom” prijateljstvu dvoje ljudi koje deli velika kilometraža. Fascinantan momenat je što jedan od likova boluje od Aspergerovog sindroma (Asperger syndrome), stvarajući pogled u osobu koja svesno zna da bolno drugačije i mnogo radikalnije doživljava svet oko sebe, nego velika većina ljudi. Nikada ranije nisam imao priliku da u i jednom drugom projektu vidim da se o ovoj temi ovako iskreno razmatra. Sve čestitke reditelju!
Sjajan film!

Ocena: 8/10

Leave a Reply

3 Comments

  1. crna lampa

    Ovo jedan od najboljih animiranih filmova po meni, prosto me je odusevio.
    Kao prvo, sama animacija mi se svidja, prica je dosta zanimljiva i neobicna, dok sam ga gledao nisam imao pojma kako ce da se zavrsi, glavni i sporedni likovi su posebna prica, kao i njihovi izgledi:) humor je jaca strana filma, dosta drugaciji, jedinstven (meni inace vrlo drag).
    Posebno mi se svidju boje u filmu (kao sto je pomenuto u recenziji da sad ne objasnjavam dzabe:))
    Prosto sam uzivao gledajuci ga.

  2. Izuzetno opisan slucaj aspergovog sindroma, i klasicne decije usamljenosti. Kada sam gledao imam utisak da je pisac hteo da naglasi kako su ova dva pojma slicna, osoba koja pati od aspergovog sindroma i dete koje je ''odbaceno'' kako od roditelja tako i od drugara u skoli.

    Interesantni dijalozi,interesantan humor, crno bele figure u obliku plastelina dodale su neki specijalan smek sivila i ''monotonosti'' koja vlada kod ovakvih slucajeva. Jedan od boljih animiranih filmova sto sam pogledao. 😉 Svakako zasluzio 8/10 ako ne i vise.

  3. ivvvvv

    sjajno. od plakanja do smejanja. cista desetka.

Next ArticleBarton Fink (1991)