Obred -The Rite (2011)

Ovo je još jedan u nizu nemaštovitih filmova, koji sa minimalnim trudom pokušava da napravi neki lični pečat na već duboku poznatu, izlizanu i izmučenu temu. Kao što ste mogli zaključiti u trejleru, i uopšte iz najosnovnijeg sinopsisa, film prati formu čuvenih “isterivanje đavola” horora, pokušavajući da u ovaj koncept umetne neke nove zaokrete i neizvesnosti.

Priča ovog filma centrira se oko mladog sveštenika, Majkla Kovaka, koji kako bi se odvojio od familijarnog biznisa, koji je grobarski posao, upisuje školu za sveštenike, i u poslednje vreme počinje da sumnja koliko je to bila zaista dobra odluka. On planira da batali sve, ali otac Metju, sveštenik koji u Majklu vidi izuzetno veliki potencijal, savetuje ga da rešenje svih njegovih problema, i povratak vere, leži u prisustvovanju isterivanja , gde bi on stvarno video da đavo postoji. Majkl odlazi u Rim i pošto je skeptičan koliko jeste, otac Ksavijer mu preporučuje da ide kod oca Lukasa Trevanta, koji je širom poznat po svojim nesvakidašnjim metodama, i gde su sigurni da će Majkl biti ubeđen da je đavo stvaran, a ne samo legenda. Majkl je ovde momentalno uključen u proces, pred njime otac Lukas radi jedno isterivanje, pa drugo, pa treće, gde mi počinjemo polako da mislimo da u Rimu đavo ima neku vrstu svratišta.

Veliki problem sa ovim filmom jeste što je izuzetno predvidiv, a i prepun klišea. Posmatrač već u samom trejleru vidi šta će desiti, i kako će se desiti, a reditelj pokušava da tako nešto napravi misteriom, otkrivajući bitne detalje tek u 3/4 celokupnog filma. Umesto da na onome što nam je već pokazao, u filmu dodatno razvije, i napravi jednu dinamičnu borbu, on to čuva za finiš, i čitava misterija se razrešava u nekih dvadesetak minuta. “Obred” poseduje sve već viđene “interivanje đavola” momente ovog pod-žanra, dajući nam zlog dečaka, ženu koja baca svoje telo naokolo i izgovara razne psovke, sveštenika sa krizom u veri, koji svuda vidi “signale” o posedovanju. Ovakav omnibus ustaljenih i svima poznatih momenata, kao i veoma loši dijalozi čine veliki problem jedrima “zasnovano na istinitim događajima” , na kojima ovaj film pokušava da plovi, što mu mnogo utiče na kredibilitet.

Što se samog kastinga tiče, definitivno glavna aktrakcija, koja će zaintrigirati ljude uopšte da pogledaju ovaj film jeste sam Entoni Hopkins (Anthony_Hopkins). On iako ovde nije glavna uloga, i nema ga baš toliko mnogo u filmu, pruža jedan solidan performans, koji možda pri samom kraju biva malo narušen, ali to je više rezultat lošeg i predvidivog scenarija. Glavni akter, Majkl, koga tumači Kolin O’Donahju (Colin_O’Donoghue) je izuzetno proziran i jednodimenzionalan, i smatram da ne zaslužuje da se nađe u istoj sceni sa jednim respektabilnim glumcem kao što je Entoni Hopkins.

Pored toga što poseduje interesantnu kinematografiju, odličnu muziku i dobru atmosferu, ovaj film ispada znatno slabiji od filmova ovog pod-žanra kao što su “The_Exorcist” i “The_Exorcism_of_Emily_Rose“. Ne bih rekao da je film negledljiv, ali zbilja ne doprinosi ništa novo ovom konceptu, i smatram da se lako zaboravlja.

Ocena:  5/10

 

Leave a Reply

5 Comments

  1. Ček, ček, a Marija Karan? :))))

    Fan sam ovog žanra, tako da ću pogledati, mada nemam ama baš nikakva očekivanja.

  2. vesko

    meni je film kad jaganjci utihnu remek delo entoni hopkinsa molim recenziju za taj film

Next ArticleTrumanov šou - The Truman Show (1998)