Nostalgija – Nostalghia (1983)

Ovo definitivno nije film za sve vrste posmatrača, kao i svako drugo delo ovog odličnog i veoma kontraverznog reditelja, ono zahteva zaista poseban način tumačenja onoga što ustvari gledamo, a u drugu ruku i poznavanje rada ovog po meni zbilja prestižnog umetnika. Nevezano da li smatrate Andreja Tarkovskog (Andrey_Tarkovsky) filozofski dubokoumnim  i mudrim, svakako morate bar videti njegov rad kao izuzetno kompleksnim i otvorenim za višestruko tumačnje, baš kao dobro napisan haiku.

Film “Nostalgija” predstavlja neku vrstu i oslikavnja sna, koji se maglovito razoktriva, u monohromatskim vizijama mirne reflekcije, koja ovde ne samo što ističe samu srž tematike ovog filma, već pored toga i izlaže ključne emotivne sekvence koje su projektovane iz unutrašnjosti glavnog aktera. Kao rezultat ovakvog pristupa i realizacije, film se više mnogo fokusira na emotivnoj predstavi, osećaja čežnje i gubitka, nego na samo glavnom akteru, nostalgičnom pesniku Andreju Gortčakovu, koji je prognan u Italiju, sa svojim prevodiocem, na misiju pronalaženja i prikupljanja podataka o životu jednog davno zaboravljenog kompozitora, koji je živeo u XVIII veku.

Scenario sam po sebi ima ambicija da nam pruži jednu interesantnu i dinamičnu avanturu, što smatram da bi i bio slučaj da je završio u rukama nekog durogog, ali Tarkovski nije reditelj koji je inače nešto posebno zainteresovan za spoljašnji svet, on je okrenut unutrašnjim stanjem svojih likova, hronološtom prikazivanju patnje i težine emocija koje se kriju u srcu ovih izmučenih duša.

Ono što je definitivno univerzalno za ostvarenja ovog reditelja jeste da njegovi filmovi poseduju izuzetno spor ritam i duge kadrove, tako da se tu javlja problem i odbačenost kod šire publike, jer njegov nekonvencionalni rad se fokusira na sasvim neku drugu dimenziju nego što smo navikli da je slučaj u modernim i popularni filmovima koji izlaze iz Holivuda. Kinematografija u ovom filmu je toliko impresivna i posebna, reditelj kombinuje razne slojeve koji čitav projekat vagaju na grani realnosti i fantazije, sećanja i slutnje, imajući dosta mističan narativ do samog kraja za posmatrača.

Ovo je zaista dubok i provokativan film, koji je namenjen publici koja uživa u umetničkim ostvarenjima koja vas drže u misterioznoj sredini između realnog i surealnog. Definitivno ne film za svakog posmatrača, ali apsolutno ta odabrana publika, kojoj je i namenjen, će biti u potpunosti oduševljena.

 

Ocena: 8/10

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

5 Comments

  1. Djudja

    "filozofski dubokoumnim i mudrim, svakako morate bar videti njegov rad kao izuzetno kompleksnim i otvorenim za višestruko tumačnje, baš kao dobro napisan haiku."

    WORD

  2. Ivan

    Fenomenalan film. Onaj govor na trgu mi je jedan od najboljih ikada, ako ne i najbolji 🙂
    Trebao bi recenzirat sve filmove Tarkovskog, ionako ih nema puno (nažalost), a svi su genijalni.

  3. Pingback: Tiho, tiho, da se ne sazna: Tarkovski online | Suština pasijansa™