CinemaKomunisto

Cinema Komunisto (2010)

“Cinema Komunisto” je izuzetno jak dokumentarni film Mile Turajlić koji opisuje Jugoslovensku kinematografiju u periodu između 1946-1991 godine. Ovaj dokumentarac, zasnovan na jugoslovenskoj filmskoj industriji za zadak ima da isprati i rasčlani simultano i međusobno nastajanje jedne nacije i njihove filmske kulture. Film sadrži zaista ogroman broj autentičnih snimaka, odlomaka, originalnih intervjua sa glumcima, rediteljima i vlasnicima studija, koji će vam za finalni utisak predstaviti “Cinema Komunisto” kao grafikon, tj. studiozni i temeljni prikaz uspona i pada jedne država, a zajedno sa time i jedne vlade i ideje.

Kao veliki zaljubljenik u film, Josip Broz Tito (Josip_Broz_Tito) nastojao je da od filmske idustrije napravi oruđe koje će slaviti, podržavati i normalizovati slavu njegove mlade nacije. Josip Broz Tito, kao heroj koji je iz Drugog svetskog rata izašao kao predvodnik novoformirane komunističke države, bio je svestan kakvu ulogu igra filmska industrija u Sovjetskom Savezu. Ovakav pristup je bio isključivo u svrhu propagande, slava kolektivičkog režima i zaokupiranju svesti pojedinca kako bi mu se nametnula ideologija društvene svojine, koju svi trebali da neguju i dobrovoljno doprinose njenom napretku.

Iako je jugoslovenska kinematografija bila propagandna mašina, ona je ipak ogromnom broju mladih i ambicioznih autora pružila priliku da učestvuje i razvija svoje talente. Pored ovakvih hvalospeva bratstva i jedinstva, opet uz dozu kreativnosti i suptilnosti mogao se provući projekat koji za cilj ima da kritikuje stvari. Tito je napravio neku vrstu sopstvenog komunističkog holivudskog sistema, imajući za zadatak da podržava, gradi i radi na mladom talentu.

Ono što je posebno u ovom dokumentarcu jeste stil izlaganja narativa i ogromna pažnja prema sitnim detaljima. Ovaj projekat sadrži intervjue velikoh broja zaista respektabilnih i bitnih imena iz sveta filma, kao što su Alfred Hičkok (Alfred_Hitchcock), Ričard Barton (Richard_Burton), Kirk Daglas (Kirk_Douglas), i mnoštvo drugih priznatih likova. Za mene definitivno najbolji segment filma jeste intervju sa Lekom Konstantinovićem, Titovim personalnim filmskim operaterom, koji upada u emotivnu krizu dok priča o njegovoj tridesedvogodišnjoj saradnji sa Maršalom.

Posle Titove smrti, 1980 godine umrla je i ambicija i ideja koja je krasila ovu jugoslovensku filmsku industriju. Miris Holivuda i crte njegovog glamura su jednostavno isparile u vazduhu, jedino ostaje Leka da se priseća tih zlatnih vremena, i da oda počast Maršalu za lep period koji je on na ovim područjima bar na kratko obezbedio. Ovo je definitivno kraj jedne ere, a ako vas zanima dalji tok istorije ove zemlje, slobodno možete pogledati i dokumentarac “The_Weight_Of_Chains” , koji će objasniti kakva budućnost čeka ovu nekada slavnu i poštovanu državu.

Ocena: 8/10

Leave a Reply

Next ArticlePljačkaš - Der Räuber (2010)