“The Human Centipede 2” je film koji sam nestrpljivo očekivao. Kao što većina od vas zna koji me redovnije čitate, velika sam pristalica eksploatorskih filmova, a znate onda i da sam izuzetno zadovoljan sa “The Human Centipede” prvim ostvarenjem. Svidela mi se realizacija u prvom delu, ali sam uvek nekako ostao uskraćen za eksplicitnosti koje sam moram reći očekivao u mnogo jačem volumenu, i nekako mi je ostalo da se nadam da će se u nastavku to nadoknaditi.

Baš kao što sam se i nadao, holandski reditelj i scenarista Tom Siks (Tom_Six) daje znatno groteskniji i eksplicitniji projekat koji za cilj ima isključivo da šokira i zgrozi publiku. Dosta onlajn recezenata se buni kako je ideja za nastavak glupa i sam film loš jer ne poseduje nikakav dublji podtekst, ja se nikako ne bih složio sa time pošto očigledno nisu znali u šta se upuštaju.

Da se razumemo, od projekta čija je osnovna ideja povezivanje ljudi hirurškim putem u celinu sa jedinstevnim digenstivnim sistemom, svako sa iole mozga ne može tražiti ništa drugo od filma osim da pruži uznemirujuće, perverzne i šokantne sekvence. Priča našeg filma prati anatomski izazvanog sredovečnog Britanca po imenu Martin, koji živi sa mjakom koja ga perzire i zlostavlja u malom stanu, i radi kao portir u slabo prometnoj podzemnoj garaži. Njegova jedina ljubav, interesovanje i fanscinacija u životu je film “Ljudska stonoga”. Ovaj duboko duševno poremećeni fan koji konstano reprizira ovo ostvarenje dolazi na ideju da i on može da napravi ovako nešto, samo korak dalje,  iz više jedinica, tačnije 12.

Ovakva premisa je stvorila veliko negodovanje kod publike što meni apsolutno nije jasno, kao da se nikada ranije u istoriji nije desilo da nešto šokantno, tačnije delo nekog psihopate ispiriše gomile umobolnih i izopačenih plagijatora? Lično sam prilično zadovoljan ovakvom idejom i smatram da je bolje nego da se izvlači iz prve priče više nego što je moguće.

Za razliku od spretnog hirurga koji u pravoj ordinaciji sa adekvatnim elementima vrši ovaj eksperiment, mi dobijamo semi-retardiranog portira sa teškim vidom astme, koji u oronulom hangaru, koristeći alternativne instrumente, npr. gazu umesto izolir trake, lajički pokušava da rekreira ono što je video na filmu. Logično je da ovakav koncept daje mnogo brutalnije i eksplicitnije sekvence, i umesto da tragamo za nekim dubljim značenjem, društvenom kritikom i posebnom poentom o kojoj kritičari drobe, prepustimo se šokantnim i uznemiravajućim kadrovima, jer je faktički to jedini razlog zbog kojeg bi uopšte gledali ovako nešto.

Projekat je kvalitetno snimljem u crno-beloj tehnici, dajući poseban tonalitet filmu i nasilju koje se provlači u njemu. Protagonistu ovog filma tumači debitant na velikom platnu, Lorens R. Harvi (Laurence R. Harvey), koji je definitivno centar filma. Njegova pojava je toliko odbojna i uznemirujuća da je naprosto negledljiv. Sjajan izbor reditelja, definitivno idealan čovek za ovakav tip filma pošto zbilja nestvarno izgleda.

Dakle da sumiramo, “The Human Centipede 2” donosi sve ono što smo očekivali u prvom ostvarenju, a ostali uskraćeni. Ovo je “Shock cinema” u svom najboljem svetlu i definitivno jedna od najporemećenijih ekranizacija koje sam imao priliku da vidim. Postoje dve verzije ovog filma, cenzurisana i ne cenzurisana. Preporučujem vam da pogledate ovu drugu, pošto svakako nema smisla prekrivati glavne atribute ovog ostvarenja.

Ocena:  8/10