Pina_film

Pina (2011)

Ne posedujem nikakave afinitete prema savremenom plesu, razumem da je to neki  vid komunikacije i emotivne konekcije između izvođača i publike, ali nekako ovaj vid umetnosti nikada nije dovoljno uspeo da mi priđe da bih ga sada nešto posebno pratio i glorifikovao. Razume se da ljudi kao ja nisu ciljna grupa za koju je ovo delo uopšte snimano tako da ću se truditi da iz tog nekog ugla prenesem utiske i način na koju je ovaj dokumentarni film uticao na nekoga ko nije strogi ljubitelj ove umetnosti.

Za početak, reći ću da ranije nisam imao prilike da se susretnem sa imenom i delima umetnice Pina_Bausch, tako da zasluge zbog kojih sam gledao film moraju pripasti reditelju Vimu Vendersu (Wim_Wenders) čiji sam ogromni obožavatelj, i za koga smatram da je apsolutni genije. Iako mi je tematika apsolutno strana, bio sam siguran da će je ovaj maestralni reditelj, kao i svaki prethodni put, prezentovati na takav način da naprsto neću moći da se odmaknem od ekrana, i bio sam apsolutno u pravu.

Siguran sam da u potpunosti nisam razumeo sve nijanse koje ovaj film nosi, ali ono što sam uočio jeste da je vizuelna i psihička struktura ostvarenja zaista opijajuća. Imam obavezu da napomenem da film postoji i u 3D i u 2D formatu, ja sam gledao ovaj drugi pomenuti. Ne bih inače ovo isticao da osnova film se ne zasniva isključivo na vizualnom doživljaju iz kojeg se kasnije formira i emotivni.

“Pina” za razliku od ostalih standardnih dokumentarnih filmova ne otkriva previše o svom subjektu. Mi ne saznajemo niti filozofiju ove žene, niti kako i šta je ona kroz život osećala, šta ju je mučilo, šta podsticalo, šta inspirisalo. Skoro čitav film je u plesu, sa povremenim presecima gde plesači individualno prezentuju svoje uspomene. Ono što možemo da zaključimo iz filma jeste da je Pina uživala u velikom poštovanju svojih kolega i da je imala poseban način komuniciranja sa publikom kroz ples koji je na njih ostavljao ostavljao duboke emotivne impresije.

Pravo umetničko delo, još jedan trijumf za Vima Vendersa.

Ocena: 8/10

Leave a Reply

1 Comment

  1. Jedan od najlepših prošlogodišnjih filmova. 🙂
    Ali ne bih rekao da ne saznajemo ništa o Pininoj filozofiji, jer plesne tačke i izjave njenih plesača upravo otkrivaju kako je ta žena razmišljala, odnosno njen(e) pogled(e) na ljude i svet.

Next ArticlePovratak u budućnost - Back to the Future (1985)