“Jacob’s Ladder” je jedan od pokretača talasa paranoičnih/psiholoških filmova alternativne stvarnosti koji su postali izuzetno popularni u modernoj kinematografiji. U ovakvu grupu filmova se svrstavaju ostvarenja kao što su “Memento”, “Mulholland Drive”, “The_Butterfly_Effect“, a čak možemo ubrojati i “Vanilla_Sky“.
Film otpočinje sa Džejkobom Singerom i njegovim vodom u Vijetnamu. Oni bivaju iznenada napadnuti, i mi u čitavom tom ambisu saznajemo da su oni žrtve nekih hemijskih gasova. Džejkob biva bajonetom uboden u stomak i iznenda bez ikakvih objašnjenja, mi se uključujemo u njegov život u Njujorku. On je vraćen kući iz rata i pokušava da ponovo sebi oformi normalan život, ali u tom procesu veoma često prolazi proz razne noćne more, priviđaju mu se bizarne situacije i čudni ljudi, i konstatno ima bliske susrete sa smrću. Džejkob ne može više da razlikuje snove od stvarnosti i tera nas da se pitamo šta se sa njime zapravo desilo u Vijetnamu.
Perspektiva iz očiju Džejkoba Singera nije strašna jer sadrži puno krvi i nasilnih sekvenci, već je uznemiravajuća na psihološkom nivou gledaoca, držeći ga u potpunosti hipnotisanog i fokusiranog da rastumači ove bizarne sekvence i pronađe ključ koji ih sve otljučava i objašnjava.
Ejdrien Lin (Adrian Lyne) je ovde odradio sjajan posao, on pomoću nebrojivih bizarnh sekvenci koje nam je već u prvoj polovini filma pokazao, u potpunosti kontroliše publiku u stilu luktarskog pozorišta, dajući sebi mogućnost da nas usmeri u kom god želi pravcu da mi idemo jer je apsolutno kapitulirao pažnju posmatrača.
“Jacob’s Ladder” ne nudi jasno i univerzalno rešenje i time je izuzetno pogodan za višestruko repriziranje i beskrajne debate između onih koji su uživali u ovom ostvarenju. Rekavši ovo, kraj film je pitanje perspektive i ličnog tumačenja onoga što ste u prethodnih 113 minuta gledali. Ono što je najbitnije za ovakav tip ostvarenja jeste da to misteriozno putovanje kroz surealno bude uzbudljivo i potegne neka pitanja kod posmatrača i stvori mu određenu dozu paranoje, što je “Jacob’s Ladder” svakako uradio.
Tim Robins (Tim Robbins) kao protagonista je odlično odradio svoj posao, dajući nam veliki spektar emocija koje su svakako esencijalne da bi se publici približila priča i nateralo ih da se u istu udube. Ostatak glumačke ekipe je isto vrlo kvalitetan, ali ne bih sada nekoga posebno izdvajao.
“Jacob’s Ladder” je izuzetan psihološki horor koji zalazi u natprirodno i svakako je više nego zaslužan vašeg vremena.
Ocena: 8/10
Slični članci
Nikola
hvala na recenziji,nisam gledao film,pa cu to ispraviti.mulholland drive mi je jedan od omiljenih filmova u ovom zanru ikada…
Goran Mirković
Molim i drugi put, javi utiske.
House
Iako je proslo vise od 3 od kad sam pogledao ovaj film idalje sam u soku. Jednostavno sve je savrseno, gluma, rezija, scenario, bukvalno SVE!!!
Ova recenzija ti je verovatno najbolja od svih koje si radio, stvarno si svaki detalj odlicno uvideo. Jedino se ne bi slozio
sa ocenom jer po meni zasluzuje cistu desetku.
milos
pokusao sam vrlo direktno da shvatim poruku ovog filma sto mi bas i nije poslo za rukom. ipak uvek ima prostora za jos jedno gledanje a ni prvi utisak nije nikako los
Pingback: Kakav je film? » Vir (2012)
jovan joda knezevic
verujes bratac da mi bleji na listi i nikako da ga pogledam..:D e inace si obradio Doni Darka? to je isto mnogo dobar filmic..