PosterGainsbourgbiopic

Gainsbourg: A Heroic Life (2010)

“Gainsbourg” je neki vid biografskog filma centriranog na životu i delima Serža Geinsburga (Serge_Gainsbourg), jednog od najpopularnijih muzičara dvadesetog veka, ne samo u Francuskoj već i širom Evrope. Pošto je ovaj popularni francuz posedovao talente i interesovanja koja daleko prevazilaze same granice muzike, mi u ovom filmu većinskim delom vidimo samo segmente vezane za muzikalni deo njegovog života, mali uvod o Seržovom odrastanju u fašistički okupiranom Parizu 1940. godina, kao i kratak segment njegovog slikarstva pre nego što ga je u popunosti zamenio klavirom. Ovo je sasvim racionalan potez reditelja i scenarista jer ako se nije planirala mini serija ili petočasovni film, drugačije se nisu mogli rangirati i odabrati događaji iz života ovog umetnika koji bi trebali da se nađu u dvočasovnom ostvarenju o njegovom životu.

Ono što me je posebno ovde zaintrigiralo jeste to što je klasični linearni narativ ispunjen sa zaista dosta surealnih sekvenci što nikako nije čest izbor kada se rade biografska ostvarenja. U filmu imamo priliku da vidimo Seržov alter ego, komični prikaz njegovog eksterijera kome su glavne fizičke mane protagoniste, kao što su veliki nos i klemtave uši skoro pa troduplo više naglašene, što definitivno daje određenu sliku da je naš heroj prilično nesiguran u sebe. Ova komična i u isto vreme zastrašujuća karikatura savetuje našeg aktera kroz čitav film i na osnovu njenih insistiranja Serž pravi najsmelije poteze u svom životu koji će direktno biti zaslužni za njegove uspehe.

Ove surealne sekvence igraju najbitniju ulogu u karakternoj studiji našeg subjekta jer upravo kroz ove segmente film oslikava Serža kao ozloglašenog ženskaroša i provokatora kakav i jeste bio, kulminirajući u momentu kada dotični radi rege obradu Francuske himne.

Iako je definitivno veliki deo Seržove ličnosti njegova nezasita strast prema ženama, smatram opet da je previše vremena filma oteo ovaj segment i da je većinski deo tih sekvenci prilično isforsiran. Geinsburg jeste bio sklon ženama i imao je zaista nekoliko izuzetno kontroverznih afera sa vrlo poznatim i cenjenim damama, kao što je npr. Brižit Bardo (Brigitte Bardot), ali opet nekako te sekvence nisu uspele da oslikaju težinu i ozbiljnost reprekusija koje su nosile sa sobom.

Pored toga što je film odlično snimljen i izuzetno lepo oslikava duh Pariza i njegovih zadimljenih džez klubova, on sadrži i mnoštvo kvalitetnih performansa, predvođenih rolom Erika Elmosnina (Eric Elmosnino) koji je odličan kao protagonista. Erik ima izuzetnu glumačku podršku, pogotovo od strane akterki koje tumače njegove ljubavnice koje u filmu bivaju vrlo zavodljive i glamurozne. Posebno bih istakao Letisiju Kastu (Leatitia Casta) koja je opijajuća kao Brižit Bardo.

“Gainsbourg” je vrlo neobičan biografski film jer se služi elementima koji baš i nisu toliko učestali kada je ovaj žanr u pitanju. Možda ne posedujem dovoljno znanja o životu ovog muzičara pa su mi određeni momenti u filmu delovali suvišni, a ako ste fan, svakako vam predlažem da pogledate, verovatno ćete mnogo više uživati u filmu od mene.

Ocena: 7/10

Gainsbourg 1

Leave a Reply

Next ArticleJohn Carter (2012)