Klip – Clip (2012)

Sinoć sam napokon dobio priliku da pogledam prvi igrani film dvadesetosmogodišnje rediteljke Maje Miloš po imenu “Klip”, koji je za ovo kratko vreme postigao izuzetno velike uspehe na internacionalnim filmskim festivalima. Posle višestrukog gledanja trejlera i čitanja raznih različitih komentara po internetu, stvorila mi se slika u glavi da će ovo biti još jedan od onih ostvarenja koji će iz publike izvlačiti najradikalnije stavove, da će po završetku ili reći da je “remek-delo” ili “kompletno đubre”.

Priča filma “Klip” prati mladu tinejdžerku iz manje urbane sredine po imenu Jasna, koja je prilično nezadovoljna svojim životom. Jedan od glavnih razloga za Jasnino nezadovoljstvo jeste njen otac koji je teško bolestan i zahteva konstantnu brigu. Dok se majka i sestra svim silama trude da pomognu svom ocu, Jasna u potpunosti odbija saradnju i pod izgovorima “moram da učim” i “imam obaveze u školi”, ona beži na razne žurke i druženja sa svojim ne baš reprezentativnim prijateljima, ispoljavajući frustracije kroz jezive količine alkohola, droga i seksa.

Iako ovaj film ima u sebi toliko brutalne i eksplicitne scene seksa, komzumiranja droga i nasilja da vas naprosto natera da vam se svaki mišić u telu zgrči na ono što se odvija na ekranu, “Klip” Maje Miloš poseduje toliku dozu realnosti u svakom svom segmentu da će vam mnogo više biti muka od same realizacije da je ovo zaista reprezentativan i doslovan prikaz života naših mladih tinejdžera nego od konkretno neumesnih scena koje će vam se tokom čitavog trajanja filma odvijati pred očima.

“Klip” zaista jeste doslovna ekranizacija srednjeg preseka vesti o problematičnim tinejdžerima iz osnovnih i srednjih škola u Srbiji koje već toliko često čitamo po novinama u rubrici “hronika” da je naprosto licemerno kritikovati oštrinu sardžaja ovog ostvarenja.

Sa tehničke strane, film je u potpunosti savršen. Mlada rediteljka Maja Miloš je putem drmusave kamere i vrlo čestih kadrova koji sa leđa prate našu protagoniskinju je uspela publici da otvori novu dimenziju, da im da tzv. “pogled preko ramena” koji direktno ulazi u intimu aktera i stvara osećaj kod posmatrača kao da bukvalno fizički prati mladu Jasnu i da je deo njenog društva. Formiranju ove atmosfere dosta pomažu i učestali snimci sa mobilnog telefona, koji još jedan korak dublje zadiru u intimu protagoniskinje. Sve pohvale za rediteljku, fantastično obavljen posao.

Iako je scenario izuzetno kvalitetan i ima u sebi zbilja adekvatne dijaloge koji u potpunosti prenose “aktuelne” fraze i psihološke sklopove ovih mladih delikvenata, moram reći da ipak jedan od najjači segmenata ovog ostvarenja upravo leži u kvalitetu glume njegovih aktera. Gluma u filmu je više nego impresivna. Četrnaestogodišnja Isidora Simijonović pored ogromne hrabrosti da uopšte prihvati ovakvu rolu, pokazala je i takav nivo profesionalizma da komotno mogu da tvrdim da je ovo jedan od najkvalitetnijih performansa koji sam u skorije vreme video na domaćem filmu. Ono što je zaista važno pomenuti jeste da za scene eksplicitnog seksa je korišćena punoletna dublerka, tako da nema nikavih neregularnosti sa zakonom. Ostatak ekipe je isto vrlo kvalitetan, a želeo bih još posebno da izdvojim i Vukašina Jasnića koji je naprosto briljirao.

“Klip” Maje Miloš je jedna izuzetno oštra i gorka kritika na društvo i pravac u kojem naši mladi ljudi idu da je zaista nemoguće ignorisati poruku filma bez ikakvog osvrta na ljude koje ste u tim uzrastima poznavali, kojih ste se kroz aktere u filmu ponovo setili. “Klip” je ništa manje od remek-dela, a oni koji ga osuđuju zbog inteziteta eksplicitnosti u njegovim scenama, definitivno moraju još jednom da razmisle o tome šta su zapravo na velikom platnu videli.

Ocena: 10/10

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...