Little Children (2006)

Pod uticajem serija poput ‘’ Desperate Housewives’’, slika američkog predgrađa  portretirana je na prilično  nerealan način. Ima tu istine, ali prava  situacija nije ni približno toliko dinamična, čak eksplozivna. Od režisera Toda Filda (Todd Field), koji nam je doneo fenomenalni  ’’In the Bedroom’’, stiže  i  drama o životu u američkom predgrađu. Snimljen prema istoimenom romanu Toma Perote (Tom Perotta), ’’Little children’’ je bio nominovan za 3 Oskara.

Radnja se sastoji iz više priča. Sara i Brajan, pod pritiskom  nesrećnih brakova sa znatno uspešnijim supružnicima, započinju ljubavnu aferu. Leri je prevremeno penzionisani policajac koji ne može da se pomiri sa činjenicom da su njegovi dani sprovođenja reda i mira završeni.  Roni je osuđivani pedofil,  koji se vratio u susedstvo  da živi sa majkom i samim tim izazvao pometnju.  U okruženju gde je nepisano pravilo da svako gleda svoj posao,  oni će se povezati  na neki način.

Postoji nešto apsolutno prirodno u glumi Kejt Vinslet (Kate Winslet),  jednostavnost kojom kreira svoje likove i približava ih  nam  koliko god je to moguće. Fenomenalna je kao Sara, žena potpuno nezadovoljna svojim životom.  Dvoumi se  između odluke da nešto promeni ili ostane u trenutnoj učmalosti. Patrik Vilson (Patrick Wilson) ne poseduje veliki glumački potencijal ali  ono što je veoma  bitno naglasiti jeste da  tamo gde mu  manjka talenat to  kompenzuje  trudom. On bira dosta ozbiljne projekte i uvek se drži svojih standarda , nikada se ne precenjuje  i  ne preteruje  sa svojim performansom zbog čega ga treba ceniti. U ulozi Brajana,  više nego dobro  prati Vinsletovu. Kada glumac uspe da „iznese“ lik  pedofila tako,  da pored velike doze jezivosti i gađenja,  izvuče i tu ključnu trunku humanosti i empatije, to je vredno pomena. Džeki Erl Hejli (Jackie Earle Haley) je bio velika glumačka nada kao dete.  Njegov telenat je vidan, Roni je najupečatljiviji  lik u ovom filmu, ali na žalost svoj potencijal još uvek nije uspeo da materijalizuje.

Tom Perota je pisac impozantne veštine. Njegove rečenice, iako dosta jezički jednostavno, ulaze pravo u srž likova i tematike kojom se bavi. Nije ni čudo što ga je Tod Fild uzeo za koscenaristu ovog ostvarenja  što se pokazalo kao  više nego mudar potez. Dijalozi su uverljivi,  svaka izgovorena reč ima težinu.

Ono što bi mogao da izazove  odbojnosti kod publike, pored teške tematike, jeste  da film ima naratora kao i to da treba vremena da se radnja  zahukta. Film sporo „sagoreva“ ,  uljuljkanog  je tempa, baš kao i život u predgrađu.

Neispunjeni, neostvareni i suštinski nesrećni ljudi, to  je  tema ovog filma!  Koliko god pokušali da pobegnemo od  naše  realnosti, ona  je uvek tu. Čeka nas iza svakog  ćoška!

 Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić

Leave a Reply

5 Comments

  1. gpg

    Meni je lego ko budali šamar … zaista odličan, i sjajna recenzija …

  2. Saša V.

    Odličan film! Baš onako lagan i fin! Odlična gluma, takođe!

Next ArticleBubba Ho-Tep (2002)