Titanic_poster

Titanik – Titanic (1997)

Tokom istorije duge skoro sto četrdeset godina,  film se pokazao izuzetno bitnim, čak  jednim od ključnih segmenata u našim životima. Filmovi nas  nasmejavaju, uče  nas i  opuštaju. Pravo su utočište  kada nam naprosto, treba beg iz ponekad sumorne stvarnosti. Film je, pre svega umetnost. Bilo bi bespredmetno osporavati!  Kao svaka umetnost i  kinematografija je postala veoma  složena. Od vizuelnih, muzičkih pa do glumačkih predstava,  shvatanje samo njenih osnovnih aspekata zahteva ozbiljno razmišljanje, vreme  i veliko poštovanje.

Od prve dodele Oskara 1929. godine, osamdeset četiri filma su ponela nagradu za najbolji film. Iako nagrade ne bi trebalo da budu merilo kvaliteta, istina je da  većina nas zapamtiti filmove koji su ovenčani  velikim brojem priznanja.  Uvek se  nameće   pitanje: “Koji je dobio najviše?’’  Rekordan broj Oskara,  koji je jedan film osvojio, je jedanaest  a  samo  tri filma su primila ovako impozantan broj ove prestižne nagrade. Prvi,  koji je  ’’probio led“  bio je  Ben-Hur. Klasik Vilijama Vajlera (William Wyler) iz 1959. godine,  o jevrejskom princu u potrazi za osvetom, pretstavlja jedan od najvećih napredaka na polju dizajna setova, kostima, primene specijalnih efekata i montaže,  radi stvaranja nestvarnih scena bitke. Najsvežiji rekorder je poslednji deo trilogije „Gospodar Prstenova“   (Lord of the Rings) iz 2003. godine .  Novozelandski režiser Piter Džekson (Peter Jackson)  je i više nego uspešno,  priveo kraju vešegodišnji mukotrpni projekat prenošenja Tolkinovog epskog sveta na filmsko platno,  ostavivši iza sebe legiju fanova. U ’’sredini’’, tačnije u 1997.godini  dolazi ep  Džejmsa  Kamerona (James Cameron) o potonuću Titanika.  Najpopularniji ali i najkritikovanjiji od ’’ velike filmske trojke’’.

Ove godine,  15.aprila,  „Memorijalnim putovanjem“ obeležena je stogodišnjica najveće pomorske katastrofe u istoriji. Na svoje prvo  i  poslednje  putovanje,  krenuo je  iz Sauthemptona 10. aprila 1912.godine. Pre nego što je stigao do svog odredišta,  u Njujork, udario je u ledeni berg u noći 15. aprila i potonuo za manje od tri sata. Od 2200 putnika svega je 700 preživelo.

Kameron je pametno iskoristio aspekt velike tragedije i kombinovao ga sa megalomanskim konceptom, inače karakterističnim za sve nejgove filmove. Sproveo je impresivno istraživanje, koje je uključilo i spuštanje podmornicom do same olupine broda u Atlantskom okeanu. Scenografi  Piter Lamont (Peter Lamont) i Majkl Ford (Michael Ford) do najsitnijih detalja kopirali su  elemente unutrašnjosi i spoljašnosit Titanika, što je vidljivo i  iz starih fotografija. Kada dodamo  vrhunsku montažu, zvučne, vizuelne efekte kao i maestralno kadriranje Rasela Karpentera (Russell Carpenter),  dobijamo savršenu interpretaciju stvarnog događaja , pogotovo  scene  potonuća. Jedan od najblistavijih elemenata ovog filma je muzička podloga. Džejms Horner (James Horner) je stvorio jedan od najboljih soundtrackova ikada, čijih tema se seća većina ljudi, posebno  pesme u legendarnoj izvedbi Selin Dion (Celine Dion). Postoji izreka da odelo ne čini čoveka. Tako je i sa filmovima, koliko god da je vizuelno i tehnički napredan, to ništa ne znači ako nema ’’dušu’’.

Filmska priča ’’Titanik’’ prati Džeka i Rouz, mlade  ljude  različitog  finansijskog  i društvenog  statusa, željne života i ljubavi. Uprkos svim nastojanjima njene majke  i budućeg imućnog supruga da ih razdvoje, oni stalno pronalaze način da ostanu zajedno,  kroz čitavo putovanje i  na kraju, kroz veliku tragediju.

Iako postoje oni koji ’’plaču’’ i drugi koji prevrću očima kada čuju frazu ’’Kejt i Leo’’, ono što definitivno jeste da su Dikaprio (Leonardo DiCaprio) i Vinsletova (Kate Vinslet), iz ove perspektive, najlegendarniji glumački par ikada. Ono što me  je  oduvek  iritiralo  jeste njihovo vezivanje  za ’’Titanik’’  i  danas,  kao da su im to jedine uloge. Ima onih koji  im zameraju  učešće  u Kameronovom spektaklu i ne žele da gledaju njihove druge projekte ili imaju unapred definisan negativan stav prema njima. Ovo je velika šteta jer su njih dvoje,  tokom prethodne  decenije pokazali da su izuzetni glumci.

Scenarijo za sve Kameronove filmove  poigrava se  granicom između površnog i intelektualno uvredljivog. Tako je i ovde, Kameron nije vešt scenarista pa se manjkavost vidi u dijalozima.  U suštini gomila klišea poređanih jedan do drugog bez ikakve veće psihološke i emocionalne koherentnosti. Zapravo, sva ta tahnologija i služi  da bi se prikrili suštinski nedostaci. Sada je samo pitanje ukusa: ’’ Da li vam je dovoljno eksterijerno ili vam treba i interijerno?’’

Jedina konstantna dimenzija ’’Titanika’’ je sveobuhvatnost kod publike. Ne poznajem nikoga ko ga nije gledao, niti poznajem nekoga ko pozanje nekoga ko ga nije gledao pa tako do kenozoika. Za svaku osobu koja se ’’kune’’ u ovaj film postoji jedna koja ga isto tako proklinje. Jedni kažu da ako ne voliš ovaj film onda nemaš srce, dušu ili nešto treće, dok ga drugi smatraju za najobičniji „ ženski“  film lepo upakovan da prikrije nedostatke. Ono što je neupitno jeste svrha ovog projekta. Ovo je film sniman sa namerom da se zaradi ogromna količina novca, što se iznova pokazalo sa izbacivanjem 3D verzije na šta sam od nekoga čuo pitanje:’’ Šta sad, da li to znači da imaš osećaj da se daviš?’’ Meni lično nije nikada trebao 3D da bih imao osećaj davljenja,  tokom ovog  tri  ipo sata dugog,  klasičnog Kameronovskog ostvarenja.  Sam psihološki napor mi je bio dovoljan. Bilo da su reakcije :’’ Jao Bože, jadan Džek’ ili ’’ Hoćes li potonuti više?’’ ovo ostvarenje je uticalo na mnoge generacije i sigurno je da će biti zapamćen, što govori mnogo.

Sa filmovima je slično kao i sa ljudima, iako neke ne volite da gledate, zaslužuju vaše poštovanje. Nikada nisam verovao da je ’’Titanik’’ remek-delo za koje ga neki smatraju. Previše je tu neoriginalnosti, izveštačenosti i jeftine manipulacije da bi mogao da se meri sa kultnim klasicima. Ali ne može se zanemariti veliki broj obožavalaca kao i poštovalaca, iako  scene, poput one na palubi,  sa rečenicom ’’Do you trust me?’’ koje  izazivaju grčenje u stomaku. Ne Kamerone, ne verujem ti, ali, u svakom slučaju,  ’’respect’’.

Ocena : 8/10

 autor recenzije: Bojan Gačić

 

 

Leave a Reply

25 Comments

  1. Saša V.

    Baš to je ključna riječ, poštovanje! Ukusi su različiti, ali neke stvari se moraju poštovati! Slažem se sa svim!

  2. postovalac

    Mislim da je film odlican i da i pored svih klisea nije (toliko) patetican,niti smara sto je toliko dug…Naravno da je sniman da zaradi novac,a koji se pa to film ( u hollywood-u narocito) snima iz nekog drugog razloga?Nazalost u zelji da ponovi uspeh postignut Titanikom, i na jos vecu zalost sto je u tome i uspeo ovim odvratnim Avatarom imao sam srece sto sam Titanik odgledao pre,jer da kojim slucajem nisam a da sam kao sto novi trejler za Titanik 3D" "ponosno" istice,video da je ovo isti reziser kao za onu ogavnu video igricu ne bih ga pogledao nikad…

    • Bojan Gačić

      Postoje filmovi u Hollyowood-u koje se ne snimaju radi profita( There Will Be Blood, The Savages, Doubt, Away From Her itd. itd.). Jasno je da takvi filmovi neće privući velik broj publike. Razumem kada glumci i režiseri snimaju komercijale da bi zaradili i opravdali ulaganje studija u manje finansijski uspešne( umetničke, dubokoumnije) filmove. Ono što zameram jesu oni koji snimanju filmove samo i isključivo radi zarade.

      • postovalac

        Hvala na objasnjenju…:)…a da Kamerun snima samo one kojima cilja na enormnu zaradu to svakako stoji…

  3. Pedja

    Odlicna recenzija! Ovo je film koji mogu pogledati svaki put kada je na televiziji. Zaista je prelep i kvalitetno snimljen film, koji je u svoje vrijeme bio spektakl i s razlogom ušao među kultne filmove. Verovatno nema osobe koja ga nije pogledala, al ako se nađe neko takav obavezno pogledajte ovaj film…10/10!! Gledao sam ga juce u 3D i ostao sam bez daha konverzijomI Cameron je po ko zna koji put, pokazao kako se posao treba raditi … Naravno svako ima propusta u njegovom slucaju je to Avatar, zaspao sam posle pola h u bioskopu …

  4. Sta reci za ovaj film osim da je dosadio cak i glumcima koji su u njemu.

  5. baberunner

    Svi filmovi na svetu, izuzev propagandnih, se snimaju da bi ostvarili zaradu.
    To je priroda filma kao najskuplje umetnosti.
    I one art-house nebuloze koje tako nekritički nahvaliste ovde, se snimaju da bi zaradile novac. Bez zarade nema daljeg snimanja.

    • Bojan Gačić

      Samo što postoji velika razlika između onih koji se snimaju prvenstveno radi zarade i onih snimljenih radi umetničkog dojma. Čisto informativno, koje smo mi to art-house nebuloze ''nekritički'' nahvalili ovde?

  6. baberunner

    Tree of Life npr. on mi prvi pade na pamet.

    Producent "umetničkog filma" ulaže novac da bi ostvario profit. To je njegov "prvenstveni" motiv. Bez njegovih para nema filma. Jedino što ne može da sakupi dovoljno novca da bi ga uložio u komercijalno još isplativiji film. Da ga ima, uložio bi ga u još isplativiji projekat. To je tako prirodno i normalno. Snimanje filmova tako funkcioniše više od 100 godina.

    • Bojan Gačić

      The Tree of Life je umetnički film koji se bavi životnom tematikom i definitivno nije sniman sa profitom na umu. To što se tebi ne dopada nivo apstraktnosti je stvar ukusa, Goran je jasno naglasio da je to film koji nije za svakoga, čak mu je i dao nižu ocenu na osnovu tog parametra. Ja da sam pisao taj tekst , dao bih 9 jer je film, po mom mišljenju, izuzetan na vizuelnom, psihološkom i emocionalnom planu i bavi se bitnim pitanjima.

      Producent deo novca uloži ali većinu uloga da studio i obezbeđuje opremu za snimanje . Naravno da je njihov glavni motiv zarada ali način na koji ti pišeš ispada da je svima jedini motiv zarada( hajde ti reci za Meril Strip, Džuli Kristi, Terensu Maliku i sličnima da im je glavni motiv zarada).

  7. baberunner

    Ne postoji umetnički film kao zasebna vrsta. To što ti krstiš "umetničkim" se u filmskoj teoriji zove art-house.
    Razlog je jednostavan: "umetnički" filmovi nisu ama ni za dlaku umetničkiji od repertoarskih tj. žanrovskih. Jedino je za ove repertoarske neophodna povećana pažnja da bi se pravilno dešifrovali. Što bi rek'o Boša Tirnanić: repertoarski film ima sve što i "umetnički", samo što je zanimljiv za gledanje.
    Producent je eksponent studija, tako da mu dođe na isto. Terens Malik nije ni blizu toga da ima pravo na final cut. To pravo zadržava studio. Možda je on imao svoje motive, ali producenta zanima zarada. A bez ulaganja značajnih svota novca, nema ni filma.

    • Bojan Gačić

      Pa ko ovde krsti i generalizuje? Umetnički( ili art-house ako već više voliš na engleskom) i repertoarski- malo je to sirova podela, film je umetnost, ne možes ga ni približno tako klasifikovati. Po tom modelu možemo i da povučemo crtu između toga koji su muški a koji ženski filmovi. Možemo uvek da gledamo negativnu stranu i da kažemo :'' To je snimano samo radi zarade''- što je malo suludo, znači svaki film je komecijalno škart po tvojoj teoriji. A Bošina rečenica je malo previše uopštavajuća- šta je kome zanimljivo, to je individualna stvar.

  8. baberunner

    Heh, pa upravo se 95% kritika na ovom blogu svodi na "sviđizam", na individualni doživljaj, a to je autogol za kritiku koja valjda puca na objektivizam.

    • Bojan Gačić

      Ne postoji kritika koja može biti potpuno objektivna baš zbog toga što počiva na subjektivnom. Nas dvojica nismo roboti koji će ''objektivno'' i taksativno da navode činjenice. Kada pogledaš i vrhunske filmske kritičare, jedan film može da dobije različite ocene kod sve trojice a i kada dobije istu ocenu u samom tekstu vidiš da ga je svaki doživeo na svoj način. Nije ovo TV vodič već naše prezentovanje filma, utiska koji je ostavio na nas kao i procene kojem delu publike bi mogao da se dopadne.

  9. Djordje

    Volim film Titanik. Objektivno, svidja mi se taj film 🙂 Ovaj film ne posmatram prvenstveno kroz ljubavnu pricu Dzeka i Rouzi sto je svojevrsna melo drama sasvim prijatna, pomalo pateticna, jeste, ali opet ukusna tj. lako svarljiva, bez knedle u grlu.
    Velicina ovog filma je prvenstveno u tom tako realisticnom prikazu najpoznatijeg covjecanskog brodoloma sa svim elementima drame, gde vam se cini da vi tu poput duha levitirate iznad i u relanom vremenu posmatrate dogadjaj koji se desio pre 100 godina. Malo je filmova koji sa toliko realnosti prikazuju neke dramaticne dogadjaje iz ljudske istorije.
    Druga meni znacajna tema koju film obradjuje jeste razlika izmedju karaktera ljudi bogatasa i sirotinje. U momentu kada Dzek poziva Rouz i kaze, " dodji da ti pokazem pravu zabavu" otvara se milon filozofski pitanja vezanih za odrednjene ljudske sisteme vrednosti. Iako tu postoji pomalo licemerja obzirom da Kameron predstavlja bogatasa Hoklija kao negativca, docim je doticni negov brat po bogatstvu, ipak mislim da je Kameron ok tip i pre svega umetnik sa dosta ljudskih komponenti u svom karakteru.

  10. House

    Da si i na ovaj film dao malu ocenu
    Skupila bi se grupica zena koja bi trazila tvoje lincovanje xD
    Salu na stranu, ja o filmu nemam neko misljenje… Gledao sam ga mnogo puta ali to je bilo davno i tad nisam imao neko znanje o filmu tako da ovog puta necu davati nikakvu ocenu.

    • Bojan Gačić

      Samo što sve muškarci komentarišu ovaj tekst. xD

  11. Ivana

    Hvala James Cameron-u na predivnom "Titanic 3D" filmu…Zasluzuje jos jednog oskara !

  12. GagiBg

    Titanic je samo jedan i ostaje najbolji film svih vremena.

  13. mario

    Ovo je film koji mozes da gledas nekoliko desetina puta 😀

    • Bojan Gačić

      Ja sam tri puta i dosta mi je. 🙂

  14. Sale

    Prvi i jedini film koji sam veci deo gledao sa knedlom u grlu, a da ne spominjem zadnjih 30 minuta filma. Po meni jedna od najboljih filmskih senzacija! Vredi ga pogledati vise puta.

  15. veljko petrovic

    kako bih mogao da skinem film ako neko moze dami kaze? ali da ima prevod naravno

  16. vesko

    meni je ovo najbolji film dzejmsa kameruna i gledao sam ga nekoliko puta odlican film po meni mozda i najbolji ljubavni film u poslednjih par godina

Next ArticleManiac Cop (1988)