Finding Neverland (2004)

Prvi put objavljena 1904.godine, priča o Petru Panu (Peter_Pan), dečaku koji nije hteo da odraste, pokazala se besmrtnom i kao pravim   draguljem svetske književnosti. U režiji Marka Forstera (Marc Foster), švajcarskog tvorca filmova  ’’Monster’s Ball’’, “Stranger Than Fiction”  i  ’’Quantum of Solace’’ dolazi  ’’Finding Neverland’’. To je istinita priča o Džejms Metju Beriju (J.M. Barrie), tvorcu legendarnog dečjeg junaka Petra Pana.

Radnja prati period Berijevog propadanja kao pozorišnog pisca i neskladnog braka  sa ženom koja je  sve netolerantnija  prema svom mužu i njegovom unutrašnjem svetu mašte. Kada Beri upozna udovicu Silviju Levelin Dejvis i njena  tri  sina, konačno dobija inspiraciju iz koje će se iznedriti  najbolje delo koje je  ikada stvorio. Ali njihovo druženje neće proći bez osude  snishodljivih pripadnika visokog društva tadašnjeg,  „edvardovskog“  Londona.

Nije preterivanje  reći da je Džoni Dep (Johnny Depp), u ovom filmu,  pružio najbolju ulogu u  karijeri. Nikada pre te uloge , a pogotovo kasnije kroz  čitav niz  promašaja, nije uspeo da dostigne tu  dubinu  i slojevitost,  u tumačenju karaktera. Veoma elegantno i sa lakoćom,  oslikava Berijevu blagu ekscentričnost i distancu  prema sredini u kojoj žive. Ono što mu, u ovom filmu,  omogućava da briljira jeste ekipa koja tumači  sporedne  uloge. Samo se poželeti može jedna  Kejt Vinslet (Kate Winslet),  koja u svakom narednom ostvarenju, iznova dokazuje koliko je genijalna  kao glumica, svaki put nam dočara lik do savršenstva.  Tako je i sada, u ulozi Silvije. Dastin Hofman (Dustin Hoffman) i Džuli Kristi (Julie Christie), iako vrlo malo vremena na ekranu, svojom harizmom i umećem pokazuju zašto imaju status legendi u ovom poslu. Ipak, lik koji najduže ostaje u sećanju je Silvijin sin Piter koga tumači  mladi Fredi Hajmor (Freddy Highmore).  Impresivno je  kada neko, ko  je još uvek dete,  pokaže kvalitet koji  većina  glumaca nikada ne dostigne! To se zove talenat!

Muzika je duša filma a u ’’Finding Neverland’’ ima toliko duše! Jan Kacmarekov (Jan_Kaczmarek),  Oskarom nagrađeni soundtrack,  zaista  je „sila“  koja koja nas čvrsto drži  tokom skoro celog  filma. Posebno treba izdvojiti,  sada već dobro poznatu ’’ Piano variation in blue’’. Zajedno sa izuzetnom set dekoracijom i kostimografijom, zaista  doživljavamo  London iz prve polovine prošlog veka.

’’Finding Neverland’’ apeluje na dete,  u svima nama. Osnovna poruka je,  da ako dovoljno želite i verujete u nešto,  to će se i ostvariti. Glavno pitanje je da li ste dovoljno  hrabri  da ’’podetinjite’’ i poželite da verujete da je moguće  ono što gledate. Film za sve generacije, u svakom pogledu!

Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić

Leave a Reply

Next ArticleSnežana i lovac - Snow White and the Huntsman (2012)