The Raven (2012)

Iako nije baš nešto preterano zainteresovao publiku širom sveta, “The Raven” je pomoću svog vrlo dinamičnog trejlera upao u oko velikom broju ljudi u Srbiji. Prema onome što sam uspeo da pronađem na internetu i saznam iz rediteljeve izjave, 3.09.1849 godine, Edgar Alan Po (Edgar_Alan_Poe) je pronađen kako u delirijumu tumara ulicama Baltimora, vičući na sav glas prezime “Rejnolds!” Postoje mnoge teorije prema kojima se uzrok smrti ovog popularnog pesnika  proteže od tuerkoloze, preko gušenje od alkohola, ali nikada se do kraja tačno nije ustanovilo šta je to što  je okončalo život ove kultne ličnosti. Film “The Raven” upravo nastoji da ove zaista neslave scenarije smrti popularnog pesnika zameni jednom fiktivnom, romantičnom i misterioznom pričom, koja će život i dela autora predstaviti u formi jednog intrigantnog detektivskog romana.

Kao sumarum onoga što se nalazi u gore napisanom paragrafu, “The Raven” je fiktivna priča koja je prilično slobodno bazirana na Edgaru Alenu Pou, tako da pored njegovog imena i nekoliko referenci na kultna dela koja je napisao, ne treba očekivati nikakve biografski tačne detalje i sekvence.

 Priča je centrirana oko pojave serijskog ubice koji u svojim zločinima sprovodi u delo neke od strašnijih priča koje je poznati autor napisao. Iako na početku kao osumnjičeni, Po vrlo brzo uspeva da pokaže istražiteljima da on nije osoba za kojom oni tragaju. Posle kratkog vremena, Edgar se priključuje nadležnim organima kao konsultant, jer su zločini bazirani na njegovim spisama. Priča dobija sasvim novu dimenziju kada ubica kidnapuje Poovu ljubavnicu i putem svakog novog zločina ostavlja dokaze koji postepeno otkrivaju gde se ona nalazi.

Nemam nikakav problem sa ovako slobodnim izvrtanjem stvarnih likova i događaja, ali ono što me je malo ovde izneverilo jeste prilično standardna realizacija, rađena po formuli koje se već toliko mnogo puta manifestovala u raznim naslovima ovog žanra. Iako je misterija sama po sebi dosta predvidiva, ona nije toliko frustrirajuća. Ono što je zaista slabo u filmu jeste atmosfera koja umesto da nudi mračan, paranoičan i prilično uznemirujuću osećaj, biva jednostavno toliko “Holivudski standardna” da nije uspela da me ubedi da na vrhu stolice isčekujem svaki sledeći okret u zapletu.

Priča jednostavno nema dovoljno varijacija da bi postala napeta i uzbudljiva, i posle scene bala nekako sve teče u istom tonalitetu i ritmu što znatno narušava cilj koji je trebao da bude postignut sa ovakvim zapletom. Ben Livingston (Ben Livingston) i Hana Šepkspir (Hannah Shakespeare) sami po sebi nisu napisali očajno delo. Scenario sam po poeban segment sadrži nekoliko interesantnih anegdota i omaža na Poove pesme, ali njegova realizacija nikako ne uspeva u pravom svetlu da istakne te atribute.

Umesto da se odlikuje sporijim ritmom punim odličnih dijaloga i sitnih i lukavo postavljenih detalja, film uzima jedan prilično brz tempo, poput Ričijevog (Guy Ritchie) Šerloka Holmsa (Sherlock Holmes), ali nikako ne uspeva da parira sa kvalitetom.

Iako je gluma od većinskog dela ekipe zadovoljavajuća, nikako mi se nije dopao Džon Kjusak (John Cusack) kao kultni pisac. Kjusak poput Roberta Dauni Džuniora (Robert Downey Jr.) pokušava dosta da modernizuje svoga lika, ali za razliku od Daunija, ne polazi mu ni najmanje za rukom. Jednostavno fale svi elementi koji karaterišu Poa, počevši od paranoje.

Iako ne mogu reći da je “The Raven” očajan film, moram istaći da sam vidno razočaran potencijalom koji nije iskorišćen. Zabavan detektivski triler, ali nedovoljno jak da bi ostao zapamćen.

Ocena:6/10

 

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

4 Comments

  1. Zdravko

    Vikajuci ? zanimljivo , oduvek sam mislio da se kaze vicuci . Triler je odlican , drzi paznju za sve vreme trajanja filma . Nisam kompetentan kao Vi da ocenjujem ali samo bih skrenuo paznju da u komentarima gledalaca preovladjuje pozitivan utisak. Pozdrav