The Last Starfighter (1984)

“The Last Starfighter” iako je prevaziđen u svakom smislu, po meni predstavlja i dalje jedan od najboljih sc-fi filmova svih vvremena zbog svega što je postigao. U vremenu kada su kompijuteri širim narodnim masama bili poznati kako “kutije sa žicama na kojima se igraju jednodimenzionalne igrice”, a o programima kao što su XP i Vista se nije ni sanjalo, Džefri Okun (Jeffrey A. Okun ) i Džim Rigel (Jim Rygeil) uspeli su da naprave do tada najsuperiornije specijalne efekte viđene na filmu, i zajedno sa filmom “Tron” zagolicaju maštu filmadžijama šta je sve moguće učiniti uz pomoć kompijuterske animacije.

Priča filma prati momka po imenu Aleks Rogan koji sanja da postane nešto mnogo više nego što je trenutno u životu.  Nakon što ruši rekordni rezultat na “Starfighter” video igrici, Aleksa posećuje misteriozni neznanac po imenu Sentari, za koga se ispostvlja da je vanzemaljac, i koji mladiću pokušava da objasni da igrica ustvari predstavlja intergalaktički test pomoću kojeg zaštitnici svemira pronalaze “nadarene individue” širom univerzuma da ih regrutuju u Starfighter-e, specijalnu jedinicu koja ima za zadatak da osigura bezbednost čitavog kosmosa. Odveden na planetu Rilos, Aleks saznaje da je na njemu da spase univerzum od istog zlikovca protiv kojeg se borio u igrici.

Kao što sam gore napomenuo, “The Last Starfighter” je skoro u svim svojim segmentima apsolutno prevaziđen, ali ono što ga i dalje po meni čini izuzetno kvalitetnim i izdvaja od velikog broja modernih CGI superiornijih filmova jeste odluka da ipak primarni fokus bude na likovima koji su više nego interesantni. Za razliku od većine modernih CGI filmova koji su prepuni fantastičim animacijama, prozirnim pričama i jednodimenzionalnim likovima, “The Last Starfighter” niti u jednom momentu ne skreće fokus sa onoga što je najbitnije u filmu, a to su svakako dopadljivi, lepo konstruisani likovima i topla, zabavna priča.

“The Last Starfighter” upravo oslikava sve što nevalja sa visoko budžetnim CGI filmovima današnjice. Iako je vaš primarni fokus spektakularni vizualni izraz, film opet ne može da uspe niti ostavi neke poseban utisak ako nema dopadljivu i interesantnu priču, kao i likove za koje publika može da se veže.

“The Last Starfighter” ima sve elemente koje bi ljubitelje naučne fantastike osvojili. Borbu između dobra i zla, srastanje u heroja, romantični interes, bavljenje i rešavanje nepovoljih okolnosti, šanse za iskupljenje, putovanje kroz vreme, velike avanture i neizlazne situacije koje nekako uspevaju u poslednjem času da se pravagnu u korist junaka.

Iako ne sadrži neka sada već proslavljena imena, čitav kasting filma je zbilja sjajan. Lens Gest (Lance Guest) je sjajan kao protagonista, nekako me je oduvek čudilo zašto se posle nije pojavljivao u nekim značajnijim rolama.

“The Last Starfighter” je svakako vrlo lep, revolucionaran, interesantan i dirljiv projekat koji svrstavam kao jedan od najdražih filmova moje mladosti. Imajući u sebi sada već kultne likove kao što su Sentari i Grig, ovo ostvarenje rađeno pre nego što su većina kompijutera imali monitore je svakako jedna fantastična i topla avatura koja je apsolutno vredna vašeg vremena. Sve pohvale Niku Kastlu (Nick Castle) i ostatku ekipe na ovom izvanrednom ostvarenju.

Ocena: 8/10

Leave a Reply

2 Comments

  1. Miloš

    Skoro je bio na HBO kanalu i koliko god sam se pitao u nekim trenucima, o kako je moguće da mi je ovo bio omiljeni SF film u detinjstvu, ipak sam uživao u svakom trenutku. Čak sam obaveštavao prijatelje da obavezno prebace na HBO. Meni je film potpuno ulepšao dan. 🙂

Next ArticleHardware (1990)