“Cockneys vs Zombies” me je u potpunosti kupio svojim trejlerom, jer pobogu šta može biti smešnije i zabavnije od penzionera koji se bore sa zombijima? Scenarista Džejms Moran (James Moran) nakon velikog uspeha sa svojim filmom “Severance”, pokušao je još jednom da se oproba sa miksom horora i mračnog humora, stavljajući u prenasilnu i standardnu situaciju za horor filmove grupu urnebesnih likova iz istočnog Londona sa više nego prepoznatljivim slengom. Iako sam od starta znao da neće biti u rangu sa “Shaun of the Dead“, koncept filma mi je delovao izuzetno interesantno i nesptrpljivo sam očekivao njegovu kopiju jer je obećavao dobru zabavu.

Priča filma “Cockneys vs Zombies” prati surovu sudbinu jednog doma za penzionere u istočnom delu Londona, koji po planovima grada treba da se ruši i umesto njega sagradi kompleks ekskluzivnih apartmana. Među stanarima ovog doma nalazi se živčani ratni veteran Rej Megvajer, koji daje sve od sebe da izdržava i lepo vaspita svoje unuke Endija i Tonija, koji su ostali bez majke i oca.  Videvši da deda nema rešenje kako da zadrži dom, unuci gurnuti u ćošak, kao jedino rešenje gde mogu da nađu novac i otplate hipoteku doma nalaze u pljačkanju banke. Ova dva ne preterano bistra i sposobna mladića u svoj plan uvlače i njihovu rođaku Kejti, devojku koja zna svaki lokot da obije, kao i psihotičnog ratnog veterana sa metalnom pločom u glavi koji je tu jer im predstavlja jedinu vezu sa oružijem. Dok se spremaju da žrtvuju svoju slobodu zarad sudbine određenog doma za penzionere, ekipa pljačkaša banke ubrzo saznaje da su građevinci greškom otvorili drevnu grobnicu iz koje su oslobodili hordu zombija koja će preplaviti London u potrazi za ljudskim mesom.

Scenario nam daje dve grupe junaka, mlade pljačkaše i grupu penzionera zatvorenu u staračkom domu. Cilj naše priče je većinskim delom fokusiran na tome da prva grupe dođe i spase drugu, iako su obe konstantno izložene napadima zombija. Ideja da se čitava priča oslika prilično jednostavno u ovom slučaju nije baš preterano dobro prošla, pošto većinski deo vremena koji vodi do više nego očiglednog trećeg čina je prilično siromašan i ne nudi nešto preterano komične, niti uzbudljive sekvence. Iako ima dosta jako nasilnih i dobro prikazanih momenata kada naši junaci razvaljuju glave zombijima, ono što veliki problem filmu stvara jeste to što je skroz po formuli rađen i što je svaki okret u njemu jako predvidiv. Dok me je “Shaun of the Dead” iznenadio svojim originalnim, neobičnim, urnebesnim i nepredvidivim momentima, “Cockney’s vs. Zombies” me je samo udavio ponovnim žvakanjem onoga što sam video u velikom broju parodija i standardnih zombi filmova.

Nisu mi se nešto preterano dopali ni dijalozi, a ni likovi kako su napisani. Nekako je previše sve kliše i obično u tako neobičnoj ideji, i to mi je vrlo iritiralo. Niko iz mlađe grupe aktera mi nije ostavio neki preterani utisak, dok kao što je to bilo i za očekivati, Alan Ford (Alan Ford) je bio najsjajnija tačka iz starije ekipe.

 Iako ima nekoliko sjajnih momenata, “Cockney’s vs. Zombies” nažalost zbog prilično nemaštovite realizacije ne uspeva da bude ništa više od “zanimljive premise.” Izuzetno mi je krivo što Matthias Hoene, Lucas Roche i James Moran nisu uspeli da iskoriste pun potencijal vrlo vrlo zanimljive ideje.

Ocena: 5/10