”Hysteria” je mnogo toga: drama, istorijski film, romantična komedija.  Kada se ovakva tema, smeštena u periodu poznatom po  rezervisanosti  i povučenosti, obradi veoma  otvoreno, čak slobodno, teško je definisati  uopšten stav jer ga nije  moguće formirati na osnovu filma kao celine. Individualni elementi i način  njihovog izlaganja biće  presudni za formiranje reakcije kod gledalaca.

Pod nazivom ”Ženska histerija”, nekada se smatralo stanje ogromne nervoze kod pripadnica lepšeg pola, izjednačavano sa neurotičnošću tj. generalnom psihičkom nestabilnošću. Nedovoljno razvijena medicina tog doba,  propisala je  određenu terapiju za ovakvo stanje, s tim što je veliki broj žena na kraju proglašen opasnim za okolinu i odvođen u ludnice gde su im materica  odstranjivali. Od 1852. godine medicinska dijagnoza histerije zvanično ne postoji. Današnji ekvivalent bi verovantno mogla biti seksualna frustracija.

Film započinje rečenicom:” Prema istinitim događajima. Zaista!”  Doktor Mortimer Grenvil (Hugh Dancy) je model tipičnog Engleza kakvog  tu baš očekujemo. Pristojan, balgo stidljiv, profesionalan, sa dovoljno životne i profesionalne frustracije koja tinja pod velom prikladnosti. Govori o bakterijama kada drugi pripadnici struke osporavaju njihovo postojanje. Kao i svi progresivni, teško se uklapa u radnu sredinu što mu otežava da zadrži posao. Posle bezbroj pokušaja zapošljavanja,  dobija priliku u ordinaciji Doktora Roberta Darlimpla (Jonathan Pryce), specijaliste za žensku histeriju. Tvrdeći da je to kuga njihovog vremena, te kako je pola žena Londona zaraženo, obavlja odgovarajuće ”stimulacije” na imućnijim pripadnicama suprotnog pola.

Postavši miljenik pacijentkinja u praksi, kao i kod Robertove ćerke Emili (Felicity Jones), Mortimer dobija, po ondašnjim ali  i današnjim standardima, posao i budućnost iz snova. Stvari se zakomplikuju kada upozna stariju ćerku Dalrimpl. Borbena i tvrdoglava Šarlot (Maggie Gyllenhaal) je upravnica londonskog prihvatilišta i vatrena zagovornica ženskih prava koja veruje da je posao njenog oca taj da drži žene u zabludi kako bi muškarci mogli da ostanu lenji . U ovom segmentu se socijalistička nota filma ”Hysteria” najjasnije vidi. Izgleda da je početak borbe žena za društvenu jednakost počeo  njihovom borbom za pravo na fizičku jednakost.

Mortimeru se  vremenom razvija hroničan bol u desnoj ruci, od mnogo posla,  koji ga primorava da smisli neko pomagalo koje će mu olakšati dalje zadovoljavanje sve više zainteresovanih! Uz pomoć svog dugododišnjeg prijatelja Edmunda Sent Džon Smajta (Rupert Everett), ekscentričnog entuzijaste za elektriku, stvara preteču najpopularnijeg erotskog pomagala današnjice- vibratora.

Dikensovski London leži u pozadini čitave priče, režiserka Tania Veksler (Tanya Wexler) perfektno je dočarala  ovaj grad, sveže prodrman industrijskom revolucijom, kada su staleške razlike bile očiglednije nego ikada. Najviše je bilo  onih  koji  sebi nisu mogi da priušte ni najosnovnije  i  bili prepušteni  sudbini koju  će im doneti viktorijanska era.

 Verna kostimografija pokazuje koliko su nekada ramena i struk, najlepša  obeležja ženskog tela, bili na ceni. Nik Ede kreira garderobu, dovoljno provokativnu za žene i blago rezervisanu za muškarce. Čak i moda tog vremena govori o potrebi jednog dela društva ka otvorenosti i napretku nasuprot  težnji  drugih ka opstanku tradicionalnog društvenog kalupa.

Neke glumice su naprosto ”seksi”!  Megi Džilenhol je definitivno jedna od njih. Lepota iza koje stoji moćna ličnosti i raskošni talenat su dobitna kombinacija zarazne harizme,  koju publika upija sa ekrana. Kao Šarlot, ona je  engleski rečeno, ”firecracker”! Eksplozivne naravi i dugačkog jezika, žena koju svaki muškarac potajno želi ali sa kojom nije siguran da bi mogao da izađe na kraj.

Muški trougao Densi, Prajs, Everet daju ton  blage ekscentričnosti svojim likovima, što ih čini toliko simpatičnim. Grenvil i Darlimpl stoje zarobljeni između onoga što misle da je istinito i onog što znaju da je istina dok Smajtova zatvorenost u sopstveni svet i blaga izfeminiziraost čini humoristični centar čitavog projekta.

Male su šanse da će pobornici strogog istorijskog tumačenja videti ikakvu vrednost u filmu ”Hysteria”. Sve navedemo ima logike, vibratori su u opticaju više od jednog veka, englesko društvo je logična sredina  gde su mogli da nastanu. Poverovali u ono što vidite ili ne, jedna činjenica ostaje neoboriva- ”Hysteria” je intenzivno zabavna!

Ocena:8/10

 autor recenzije: Bojan Gačić