Munich_1_Poster

Minhen – Munich (2005)

Postoji duhovit trenutak u ”Minhenu” kada Avneru (Eric Bana) ,tokom davanja informacija o načinu finansiranja operacije kojom treba da ubije jedanaestoro ljudi, ”računovođa Mosada” govori:” Želim priznanice za sve što potrošiš”. Scenaristi Toni Kušner i Erik Rot su prepoznali potrebu za olakšavajućim momentom na početku filma kako bi nas delimično pripremili za odiseju koja se na trenutke pokazala kao psihološki prenaporna.

Olimpijada u Minhenu 1972. godine je bila bitna. Kao prvi istinski post-ratni događaj, za pokazivanje pomirenja i solidarnosti između nacija sveta, poslednje što je bilo potrebno jeste masakr jedanaest izraelskih sportista od strane islamskih ekstremista. Istinu o tome ko zaista stoji iza ovoga verovatno nećemo znati još narednih nekoliko decenija, mada je sigurno da su ovakve tragedije idealan povod za organizovanje odmazde poput operacije ”Božija srdžba”.

”Munich” govori o petočlanoj izraelskoj antiterorističkoj jedinici, na čelu sa Avnerom Kaufmanom, Jevrejinom nemačkog porekla. Sin legendarnog pripadnik Mosada, na početku je u dvojbi da li da preuzme zadatak koji će ga na duže vreme odvojiti od žene i budućeg deteta. Tadašnja Premijerka Izraela, Golda Mejer polako u njemu budi osećaj patriotske dužnosti i svest o tome koliki bi značaj taj poduhvat imao za ceo njihov narod. Erik Bana je besprekoran, dugo nisam video toliko sveobuhvatnu ulogu zasnovanu na kontradiktornoj postavci ”porodični čovek-plaćeni ubica”. On i Spilberg (Steven Spielberg) pokazuju kako ubiti čoveka nikada nije čisto tehnička stvar, iako ste tome podučavani čitav život.

Kako operacija bude postajala sve krvavija i skuplja a lične implikacije Avnera i njegovih saboraca bivaju sve znatnije, životi će im se zauvek promeniti. Spilberg se trudi da bude neutralan. Mada, celokupno gledano, Jevrej u njemu je prevagnuo. Pitanje je: ”Ko je prvi počeo?”, ”Ko je kriv?” Nema pobednika, niti onih čistog obraza kada govorimo o politici. Stalno sam sticao utisak da Spilberg, portretirajući Izrael kao apsolutnu žrtvu, opravdava ovu operaciju kao jedini mogući način odbrane. Politički događaji u poslednjih pedesetak godina pokazuju da u izraelsko-palestinskom sukobu jedine su žrtve obični ljudi. Tu je Spilberg omanuo, one koji stradaju je stavio u drugi plan, više kao jeftinu teatralnost nego relevantan element, dok se većina toka filma ”Munich” svodi na razvijanje klasičnog bioskopsko akcionog narativa. Lični životi operativaca nisu obrađeni u dovoljnoj meri. Mnogo bi bilo zahvalnijepružiti publici detaljniju psihološku studiju ljudi koji vode ovako brutalistički način života.

Čak ni Majkl Kanova (Michael Kahn) dinamična montaža i muzička podloga uvek izvrsnog Džona Vilijamsa (John Williams) nisu dovoljne da izvade film, koji gubi na dramatskom intenzitetu sa svakom novom egzekucijom. Bar pola sata predugačak, ”Munich” predstavlja jedan od najprovidnijih pokušaja stvaranja remek-dela. Vizuelno i tehnički je bez zamerke dok na moralnom i psihološkom planu ostaje pod pitanjem.

Ocena:6/10

 autor recenzije: Bojan Gačić

Leave a Reply

3 Comments

  1. nikola

    slazem se..film je pokusaj remek dela,..negde se spilberg izgubio u tom filmu+pogresna koncepcija…pa je onda trdoglavo vukao film u duzinu,.a imao je puno mogucnosti za ovako tesku i kompleksnu temu(kao npr sto si lepo rekao vise bacanja akcenat na portretisanje likova koji vode tako brutalan zivot i imaju brutalne ideale)
    nezasluzno previse hvaljen film..
    4/10

  2. baberunner

    Masterpis čist k'o suza; početak nove ere akcionog filma.

  3. dr.b

    Dugo sam se nakanjivao da pogledam ovaj film,mada sam ga davno kupio(nominacija za 5 oskara hvalospevi itd).Iskreno,malo sam umoran od Spilbergovih filmova o holokaustu i jevrejskoj patnji,ali dobro…Tema filma je obecavala,ali ,sad,posle odgledanog filma,mogu reci da sam razocaran,narocito drugim delom gde je MOSAD predstavljen,malte ne kao amaterska organizacija(a svi znamo da nije tako,naprotiv).Prosto ne mogu da verujem da su angazovali coveka koji se bavi samo demontiranjem mina a ne zna da napravi pravu bombu za atentat,zatim naivno spremljene akcije u Spaniji i Atini…Pa tenzija unutar ekipe je sasvim povrsno data,malte ne nabacana,nista ne znamo ko su i sta su ti ljudi,samo se vidjaju po ruckovima gde je prebrzo prelazeno preko atmosfere u ekipi a gubilo se vreme na neke nebitne stvari…Ukratko,razocaranje,sa porukom da su jevreji,uvek u pravu!!!

Next ArticleI Heart Huckabees (2004)