„I feel it in my fingers, i feel it in my toes. Christmas is all around me, come on let it snow.“ Zaboravljeni rok muzičar Bili Mek (Bill Nighy) „Zli starac rock&roll-a“,  nastoji  da iskoristi  predstojeću prazničnu sezonu i  oživi svoju karijeru, adaptirajući  popularnu pesmu “ Love is all Around“  grupe  „Wet Wet Wet“  na šta, u svakoj prilici  i  sam konstatuje: “This is shit, isn’t it?“

Božićna atmosfera je  period, dušu dao za temu  filma laganog tempa i još lakšeg intelektualnog pristupa. To je ono vreme u godini, kada alkohol počinje da vlada nad razumom a sve  što filmski gledalac želi, jeste malo kinematografske iluzije sa srećnim krajem i  uspešnim  praznicima. Od ”Love Actually”  tj. od Ričarda Kurtisa  (Richard Curtis) očekivalo  se mnogo. Kao scenariste komedija ”Four Weddings and a Funeral” i “Bridget Jones’s Diary”  znali smo da nam je zagarantovana solidna količina humora sa ljubavnom pričom u prvom planu. Jedino pitanje je bilo hoće li film zapravo imati smisla.

Paralelno pratimo  osam različitih parova, što u postanku što u postojanju. Suočavaju se  sa različitim ljubavnim dilemama mesec dana pred Božić. Nakon smrti supruge Danijel(Liam Neeson) udovac – očuh,  nastoji  da ostvari komunikaciju  sa posinkom Semom (Thomas Brodie-Sangster). Dugogodišnji brak Harija (Alan Rickman) i Keren (Emma Thompson) upada u krizu pa  on, naravno,  počinje da  flertuje  sa mnogo mlađom ženom. Sara (Laura Linney), godinama tajno zaljubljena u kolegu iz redakcije, konstantno zapostavlja sebe i sopstvene potrebe kako bi se brinula o bolesnom bratu. Ovde, Ema Tompson i Lora Lini, iznose  najsloženije uloge. Obe igraju žene koje se odriču mnogo toga, već dugo vremena, da bi konačno počele da se pitaju je li sve to vredno truda.

Džejmi (Colin Firth) putuje na odmor u Francusku provinciju ne bi li preboleo neverstvo  svoje dugogodišnje devojke, kada upoznaje  Aureliju, kućnu pomoćnicu iz Portugala.  Mark (Andrew Lincoln) je godinama zaljubjen u Džulijet (Keira Knightley) ženu svog najboljeg prijatelja, sakrivajući to tako što je ignoriše. Najnerealniji segment jeste sa  novoizabranim britanskim premijerom kojeg igra Hju Grant. Baš je teško poverovati  da  samac, bez ijedne državničke odlike, može da dostigne  takvu  poziciju.

Dva minornija segmenta su priče o fimskim dublerima Džonu (Martin Freeman) i Džudi i saga o Kolinu koji putuje u Ameriku u potrazi za ludim seksualnim avanturama. Martinu  Frimenu, trenutnom  Bilbo Baginsu u Piterom Džeksonovom (Peter Jackson) “Hobitu”,  ovo je  bila prva značajnija  uloga.

Sa ovoliko različitih likova i događaja, očekujete da će se celokupna struktura filma urušiti i biti  potpuni promašaj. Kertis ipak drži sve konce u rukama skoro cela  dva sata, vešto hodajući  ivicom  naše tolerancije za sve nelogičnosti, u zapletno-raspletnim elementima, kako bi uspešno stvorio najefikasniji “feelgood” film u poslednjih nekoliko godina.

Svi likovi su  obrađeni sa merom. Ne saznajemo previše ni o kome ali smo primili sasvim dovoljno  informacija da uspemo da pratimo svih osam paralelnih priča, vidno veštački povezanih koji nam, kroz prizmu poznatih glumaca, odlične “igre” pojedinih kao i vrhunskog humora, daje prividan osećaj  složenosti radnje. Sve rupe i nedoslednosti u istoj,  bivaju nadomeštene i oproštene  zbog izniđenog osećanja  praznične atmosfere. Daleko je od kompletnog  ali u svojoj kategoriji, “Love Actually” spada među bolja ostvarenja.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić