Hitchcock (2012)

Alfred Hičkok (Alfred Hitchcock) je bio besprekorno interesantan čovek i već nekoliko decenija se samo čeka momenat kada će ga neki filmski profesionalac uzeti za subjekta u svom novom filmu. Zasnovan na romanu Stivena Rebela (Stephen Rebello) “Alfred Hitchcock and the Making of Psycho“, novi film Saše Đervasija (Sacha Gervasi) fokusiran je na delu života najvećeg filmskog stvaraoca, odnosno periodu kada je snimao najatipičniji projekat u njegovoj karijeri.

Drama koja se odvijala iza kamera za vreme snimanja “Psiha” i dan danas se smatra kao jednom od najinteresantnijih priča iz Holivuda. Pored generalnog procesa stvaranja filma “Psycho” i ekranizovanja kultnih momenata i poteškoća koje su kočile velikog autora da napravi jedan od svojih najpoznatijih filmova, “Hitchcock” se još fokusira i na brak poznatog reditelja i njegove supruge Alme Revil (Alma Reville) koji prolazio kroz posebno težak period za vreme snimanje ovog remek-dela.

Kada sam video ko su reditelj i scenarista na ovom projektu, znatno sam smanjio očekivanja pošto obojica nisu baš potpisani na neki sjajnim projektima da bi za svoju prvu kolaboraciju uzeli ovako kompleksan subjekat. Dobro, naravno ne treba u startu odbaciti film i unapred formirati predrasude, ali recimo da zaista nisam očekivao više od plitke i površne drame koju sam na kraju i dobio.

Film jednostavno protrčava kroz svoju materiju i u vidu prilično kratkih bliceva pokušava da nam stvori osećaj onoga što se zapravo dešavalo iza kamera dok se “Psiho” snimao. Naravno, ovo nije toliko katastrofalno kao što možda zvuči, detalji sa snimanja i generalno sve vezano za samu produkciju “Psiha” su definitivno najzanimljiviji momenti filma. Tamo gde “Hitchcock” najviše pada jeste prilično plitak pokušaj zalaženja u um i viziju najvećeg autora, kao i dosta slaba i ne preterano zanimljiva ekranizacija odnosa reditelja sa njegovom suprugom, koja čak poseduje i suvišan pod zaplet u kom Hičkok sumnja da ga Alma vara sa svojim kolegom scenaristom.

Po meni, znatno jači performans stiže od strane Helen Miren (Helen Mirren) nego od Entonija Hopkinsa (Anthony Hopkins). Iako interesantan, svako ko je video i čuo najcenjenijeg reditelja svih vremena, jasno će uočiti, naravno opet ako realno posmatra, da Hopkins zaista minimalne sličnosti vuče sa Alfredom Hičkok. Dok Sir Entoni stvara sliku da sili ulogu i otaljava je, Miren zaista izvlači najbolje iz onoga što joj je na raspolaganju. Ona sjajno uspeva da prikaže Almu kao brižnu i lojajnu suprugu koja je sprema da istrpi sve Alfredove mane, fantazije i opsesije prema svojim glavnim glumica zarad višeg cilja, zarad čuvanja braka. Fantastičan performans, Miren je definitivno blistala.

Pored nekoliko interesantnih anekdota iz života Alfreda Hičkoka i brojnih epizodnih uloga poznatih glumaca koji tumače svoje znatno starije kolege, film “Hitchcock” zaista ne nudi mnogo više od toga. Izuzetno je lep gest što se studio uopšte odlučio da napravi film u čast jednoj ovakvoj legendi, ali ipak smatram da se to moglo znatno bolje i dublje realizovati. Interesantan, ali zato ni malo memorabilan biografski film.

Ocea: 6/10

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

2 Comments

  1. Milos

    Veoma dobar film…Ne savrsen,cak ni odlican,ali svakako nije gubljenje vremena pogledati ga…Nisam imao priliku da vidim i cujem pravog Hickoka (kojeg kao rezisera naprosto obozavam (ne mogu da verujem da nije dobio nijednog oskara za najbolju reziju,dobro su se setili da mu daju nagradu za zivotno delo)) tako da je meni Hopkins ovde bio odlican,kao i Helen Miren…Scenario je zanimljiv i sve u svemu lepo upakovan film…8/10

  2. Miki

    Voleo bih da vidim rezenciju originalnog Hickokovog PSIHA ako je moguce. Hvala. 🙂