Mary_shelleys_frankenstein_ver2

Frankenstein (1994)

Posle Kopolinog () odbacivanja pop-kulturološkog imidža Drakule i fokusiranja na popularnom romanu Brema Stokera (), Kenet Brana je pokušao da iskoristi isti metod, krene stopama kultnog reditelja i umesto velikog nezgrapnog i maloumnog monstruma sa šrafovima kojem mu izviru iz vrata, bazira priču svog Frankenštajna na romanu Meri Šeli () i tako pruži publici ovaj koncept u sasvim drugom svetlu.Mary_shelleys_frankenstein_ver2

Priča filma prati Viktora Frankenštajna, sina poznatog i cenjenog doktora, koji zajedno sa svojim bratom gleda njihovu majku kako umire obavljajući teške fizičke poslove. Kao mladić sa velikim idealima i ambicijama, Viktor napušta dom i odlazi na univerzitet da uči kako bi jednog dana postao veliki i cenjeni doktor. Zainteresovan isključivo stvaranjem života i uticajem tokova struje, Viktor  pokušava da stvori život sklapajući različite delove mrtvih ljudi u jednu celinu. Nakon uspešno obavljenog eksperimenta, shvativši šta je uradio, Viktor odbacuje svoju kreaciju koju je digao iz mrtvih i pokušava da je ubije. “Monstrum” beži i vremenom uči, postaje svestan svega i odlučuje se da pronađe svog tvorca i osveti mu se za to što ga je odbacio i ostavio da umre.

Izuzeto poštujem Keneta Branu i smatram da j izvrstan reditelj i glumac. Baš kao i veliki Orson Vels () Brana ima običaj da u filmovima koje režira sebi dodeli glavnu ulogu, što nekada možda i nije najpametniji izbor, ali svakako svedoči koliku veliku posvećenost i ljubav ovaj čovek gaji prema svojim filmovima.

Priča Frankenštajna je uvek u Holivudu bila prezentovana kao čist horor, što definitivno govori koliko je Brana smelo postupio sa ovim konceptom, pokušajući da ga prikaže u više klasičnom literalnom i romantičnom aspektu. Kako bi dodao na dubini i ozbiljnosti filmu, Brana većinski deo svoje adaptacije fokusiran mnogo više na Viktoru nego na čudovištu, trudeći se da prikaže kako je čitava situacija zapravo uticala na njega i iz kog moralnog ugla treba posmatrati ono što je on učinio. Iako u određenim momentima dosta mračan, film Keneta Brane se ne može baš nazvati hororom u klasičnom smislu, već mu znatno više kao opis odgovara “mračna romantična i tragična drama”.

Pun dosta lepih prizora iako u vizualnom stilu nije ni približno onakav kakvim ga većina zamišljaju, “Frankenštajn” nudi nekoliko vrlo interesantnih i neobičnih setova i lokacija. Što se tiče glume, ona je na vrlo visokom nivou, a kako i ne bi bila kada reditelj ima takav kasting na raspolaganju. Brana je vrlo dobar kao doktor koga proganja sopstvena revolucionarna kreacija, a i njegova hemija sa uvek odličnom Helen Boman Karter () je dosta uverljiva na platnu. De Niro () je izvstan kao monstrum. Bob uspeva da odbaci sve svoje prepoznatljive manire i izgubi se u apsolutno ljušturi odlično detaljisanog stvora koji od svog kreatora jedino što želi jeste da ga prihvati. Napomenuo bih još da su sve uloge malo previše naglašene, a to je sasvim ok jer je i roman sam po sebi prilično melodramatičan.

Iako sam zaista davno pročitao roman, mogu reći da, prema tome koliko se sećam, Brana je prilično ispoštovao ono što je u njemu napisano, sve do trećeg čina gde je sebi dozvolio artističnu slobodu da menja i prilagođava. Naravno, kao što u većini takvih slučajeva biva, Branina odluka uopšte nije urodila polodom i film zantno pada u kvalitetu pri ulasku u treći čin. Iako je prva trećina izuzetno zabana, film ne uspeva da održi intenzitet i u određenim momentima postaje po malo dosadan. Umesto da kapitulira na najjačim momentima kultne priče, “Frankenštajn” se u određenim delovima dosta razvlači i iznova i iznova se bavim istim temama, a npr. ne ulaže ni malo truda u to da nas natera da se vežemo za likove.  Iako urađen sa dosta nedostataka, Branin film je ipak jedno vrlo inteligetno i drugačije ostvarenje koje treba svakako pogledati jer nudi novi okret na hiper popularnu temu koja je toliko puta u istom kalupu rađena.

Ocena: 7/10

Leave a Reply

Next ArticleStarter For 10 (2006)