Wreckitralphposter

Wreck-it Ralph (2012)

Dizni (Disney) je definitivno podigao nivo ozbiljnosti kada je prozvodnja animiranih filmova u pitanju. Dizni očajnički već duže vreme pokušava da pridobije i zrelu publiku, ali jednostavno i dalje, kolliko god slojeva dodavali svakom novom animiranom projektu, zapleti ostaju previše jednostavni da  bi ostavili neki ozbiljniji utisak, tako da i dalje prilično duboko stoje u senci Pixara, koji su u međuvremenu i kupili. Iako sam sasvim zadovoljan sa kakvom smelošću, inteligentnim referencama i omažima su realizovali “Frankenweenie“, nekako sam u 2012. godini od Diznija, što se animiranih filmova tiče, očekivao da se najbolje pokaže sa “Wreck-it Ralph” pošto je sam koncept projekta zvučao neverovatno uzbudljivo.Wreckitralphposter

Dizni u svom novom ostvarenju pokušava da nam prikaže svet kompjuterski generisanih likova, koji pored svojih svakodnevnih aktivnosti u igricama kojima pripadaju, imaju i život van onoga što mi kao igrači možemo da vidimo na ekranu.  Po završetku “radnog vremena”, likovi putem produžnih kablova i ostalih strujnih provodnika, putuju i u druge igrice, socijalizuju jedni sa drugima i uživaju u svojim reputacijama kao holivudski glumci.

Kada smo upoznali ovaj vrlo zanimljivi i maštoviti univerzum, vreme je da se upoznamo i sa našim protagonistom. Priča filma “Wreck-it Ralph” prati istoimenog džina sa ogromnim rukama, čiji je posao u igrici “Fix-it Felix” da razara zgradu koju Felix, odnosno “junak” popravlja. Za sve nas koji smo odrasli na arkadama, lik Ralfa se jednostavno može opisati kao “glavni negativac iz igrice“.

Pošto ste sada upoznati i sa okolinom i junakom, vreme je da u kratkim crtaca iznesem i sam zaplet. Iako vrlo dobar u svom poslu, Ralfu je jednostavno muka više od toga da bude negativac i da živi samotnjačkim i odbačenim životom. Ralf smatra da osvajanjem “herosjke medalje” može čitav svoj život da okrene, te se maskiran upućuje u drugu igricu ne bi li uspeo u svojoj misiji i vratio se u svoj svet sa trofejem zbog koga će ga kolege iz igrice poštovati. Naravno, ovaj potez prouzrokuje lavinu problema o kojima Ralf nije mogao ni da sanja, i vrlo brzo dolazi u situaciju da sudbina brojnih univerzuma, raznih igrica zavisi isključivo od njega.

“Wreck-it Ralph” je faktički ljubavno pismo starim igricama sa automata. Kao osoba koja je odrasla u ranim devedesetim godina prošlog veka i svoje dane provodio po ovakvim igraonicama, spadam svakako u ciljnu grupu za koju je ovaj film i namenjen. “Wreck-it Ralph” iako budi sjajne uspomene i daje omaže likovima iz perioda kada su ove igrice vladale svetom, upravo zbog svoje tematike i nije film koji bih preporučio svima. Film će definitivno mnogima  biti interesantan, ali ako se ne sećate likova kao što su Pac-Man, Zangief, Mr. Bison, Kano i Sonic, jednostavno nećete biti u stanju da razumete punu dimenziju ovog nostalgičnog projekta. “Wreck-it Ralph” je pun odličnih referenci i “cameo-a” popularnih likova iz igrica i tu definitivno leži najveće njegovo bogatstvo, ali je veliki problem što je uživanje u ovim detaljima jedino dostupno “ekskluzivnom klubu“, odnosno ljudima koju su odrasli uz ove igrice i junake.

“Wreck-it Ralph” iako u svom konceptu neverovatno interesantan, u realizaciji ipak ne blista toliko jer pokušava da ispoštuje sve vrste fanova, kako Diznijevih klasičnih fanova njhiovih animiranih filmova, tako i retro-gejmera. “Wreck-it Ralph” daje samo na kašičicu retro-gejmerima ono što su hteli da vide i guši ih tokom ostatka filma toliko puta već zlostavljanom i eksploatisanom pričom neobičnog prijateljstva i neočekivanih junaka u Diznijevim animiranim filmovima, a opet svoje standardne fanove opterećuje komplikovanim svetom koji u potpunosti neće razumeti.  Niko u principu nije u potpunosti dobio ono što je hteo.

Sledeća stvar koja mi se nije dopala jesu noseći likovi filma. Jednostavno mi niti jedan od glavnih likova nije ostavio neki dublji utisak, svi su previše “standard Diznijevi likovi”. Ako bi nekoga morao da izdvojim to je onda Fix-it Felix koji je imao nekoliko dobrih komičnih momenata, ali ni on mi baš nešto neće ostati memorabilan.

“Wreck-it Ralph” je za mene samo “solidan” animirani film koji iako je u ideji zvučao fantastično, ipak nije uspeo da realizuje svoj pun potencijal jer se trudio previše širok spektar fanova da pridobije. Gledljiv, sa nekoliko izvrsnih komičnih i nostalgičnih momenata, ali pored toga, još samo jedan standardni animirani Diznijev film.

Ocena: 7/10

Leave a Reply

4 Comments

  1. Milan

    Kaže se "igre" a ne "igrice"

  2. Mi koji volimo gejming smo toliko zaljubljeni u isti da mu svaki put tepamo. Stoga "igrice" je itekako adekvatno.

    Inače, prošla godina iz aspekta animiranih filmova je bila dosta prosečna. Ni jedan, pa čak ni Pixarov Brave se nije nešto preterano istakao. Wreck it Ralph je po meni možda najbolji animirani film prošle 2012-e. Oni koji su ga gledali u bioskopu imali su prilike da pre projekcije pogledaju kratak animirani film: Paper Man koji je brilijantan i dostupan online. http://www.youtube.com/watch?v=mM6cLnscmO8

  3. Kurosaki D!

    Upravo pogledao..slažem se sa ovim gore..u 2012 nije bilo kvalitetnog animiranog filma….s tim da Wreck it Ralph odkače za mrvicu od ostatka..prijatno me nasmejao…8/10

Next ArticleThe Master (2012)