Dragmetohell

Drag Me to Hell (2009)

“Drag Me to Hell” je prvi horor film posle duge pauze nekadašnjeg gospodara B filmova Sema Raimija (), koji je kao što je i za očekivati bilo, sasvim pogrešno prihvaćen od strane šire publike. Povratak žanru kreatora fenomenalne “Evil Dead” trilogije je u mojim očima viđen kao apsolutni trijumf, ali svakako postoji i ogromna baza filmadžija koji se sa ovom mojom izjavom nikako ne bi složili.Dragmetohell

Kristin, devojka koja radi na kreditnom odeljenju u banci se nalazi na pragu unapređenja. Njoj jedan dan dolazi starija ciganka koja je bukvalno moli da joj produži rok za isplatu kredita za kuću. Gledajući njen “karton”, Kristin uočava da je starija žena već dva puta pre ovog produžavala rok. Nakon konsultovanja sa svojim šefom koji joj govori da je ovo zaista teška odluka, ali da je izbor na njoj, Kristin postavivši se na stranu banke, odbija starici odlaganje roka za ispatu. Ogorčena ovom odlukom mlade radnice iz banke, starica dočekuje na kraju radnog vremena Kristin na parkingu i baca na nju kletvu za koju mlada devojka ima svega tri dana da je se liši pre nego što je zle sile odvuku u pakao.

Za nas koji smo upoznati sa ranijim radom u horor žanru kultnog reditelja, nama je sama izjava da je “Drag Me to Hell klasičan Raimi film” dovoljna da već unpared znamo šta da očekujemo, dok za sve ostale nedostatak nekihtemeljnijih objašnjenja i smernica zaista pravi veliki problem. Iako nije nigde klasifikovan tako, “Drag Me to Hell” je prvenstveno komedija, potom sve ostalo. Raimi ovde baš kao i u svojim “Evil Dead” ostvarenjima, u ozbiljnu horor postavku ubacuje bizarne i balnane sekvence, koje iako ne poseduju konvencionalni humor, zaista su toliko iznenadne i uvrnute da naprosto bivaju urnebesne. Raimi u isto vreme i poštuje i ismeva horor žanr. Reditelj izuzetno lako postavlja tenziju pomoću izvanrednog manevrisanja kamerom u kombinaciji sa zastrašujućom muzičkom pozadinom, ali isto tako i kada je napetost u zenitu, on je seče krajnje banalnim, nelogičnim i izlizanim trikovima. Naravno,  ne moram ni da govorim da je upotreba loše animacije još jedan sarkastični Raimijev trik.

2009_drag_me_to_hell_0031

Pored toga što je “Drag Me to Hell” sa tehničke strane fantastično snimljen, veliku ulogu u njegovom uspehu igra i odlični kasting. Alison Lohman () je sjajna kao devojka koja pokušava da skine fatalnu kletvu sa sebe. Iako je bila drugi izbor za Kristin, siguran sam da kada je počelo snimanje, Ramiji niti u jednom momentu nije žalio za Elen Pejdž () koja je odbila ulogu. Prava zvezda ovog filma je definitivno Lorna Raver (). Lorna je zastrašujuća, jeziva, a u isto vreme i urnebesna kao vremešna gospođa Ganuš. Jedan od defitivno najboljih performansa u horor filmovima koji sam video u poslednjih deceniju, dve.

Iako brka grču mitologiju sa romima, scenario i priča Raimijevog “Drag Me to Hell” filma obrađuje i ozbiljne teme između redova, ne stoji samo kao jeftina bina za brojne bizarnosti i banalnosti. Čitav taj momenat karme da se situacija okrene i da “osoba koja je mogla da pomogne a nije htela, biva primorana je da čoveka kom je okrenula hladno rame moli za njegovu pomoć” je naprosto sjajan.

Da rezimiramo, “Drag Me to Hell” je dve trećine horor i jedna trećina komedija. Da bi uživali u ovom filmu, zaista je neophodno da ga vidite za ono što ustvari jeste, a to je klasična eksploatacija. Raimijev “Drag Me to Hell” je jedan od zabavnijih i uzbuljivijih horor filmova koji sam u skorije vreme gledao. Jedino što mu zapravo nedostaje jeste kameo Brusa Kembela (). Raimi je apsolutni gospodar ovog žanra, zaista velika šteta (za nas fanove jedino) što se već duže vreme bavi blokbasterima.

Ocena: 7/10

2

Leave a Reply

2 Comments

  1. McTrut

    Odličan je,prvi put ga pogledao i čuo za njega kada je spomenuo Tarantino i preporučio za gledanje.Po meni odličan način pravljenja horora,sa dobrim elementima humora,za razliku od današnjih horora koji se uglavnom svode na čisto "kasapljenje" bez dobrih psiho elemenata.Raimijev podsjetnik na staru školu 🙂

  2. Бранко

    Мислим да сте преценили филм. Све што се дешава је већ виђено и главни обрт је баш предвидљив. Иако је сасвим добро реализован, филм је баш просечан хорор.

Next ArticleCapote (2005)