Meet_Joe_Black-_1998

Meet Joe Black (1998)

Death and taxes“. Kažu da se jedino umreti mora, sve ostalo je stvar našeg izbora kako ćemo ispuniti vreme. „Meet Joe Black“ je jedan od dva filma Breda Pita () koji se bavi temom ljudske konačnosti. Deceniju kasnije je usledio „The Curious Case of Benjamin Button“, priča o čoveku koji stari unazad. Kada uporedimo ta dva filma, jasno vidimo koliko je Pit ostao dosledan kvalitetu svojih izvedbi, glumac sposoban da iznese najsloženije likove sa vanvremenskim dimenzijama.Meet_Joe_Black-_1998

Medijski moćnik, milioner Bil Pariš () ima sve što se može poželeti, mada on, posle bogatog i ispunjenog života, ne želi više ništa. Sve što mu ostaje jeste da se uveri kako će njegove ćerke imati srećne živote. Jednog dana iznenada sreće misterioznog stranca po imenu Džo Blek. Mladić se predstavlja kao Smrt i nudi Parišu još malo vremena na ovom svetu u zamenu za neku vrstu turističke rute gde će ga on upoznati sa svakodnevicom svog života na zemlji. Bil je spreman za ovaj poduhvat sve dok ne primeti da se njegova mlađa ćerka Suzan () zbližava sa Blekom.

Ovo je film čije okvire i pravila igre priznajete ili ne, teško da će neko ostati na sredini. U zavisnosti od vašeg prihvatanja (ne)realnosti zapleta zavisi koliko ćete uživati. Istina je da, iza „prenavučene“ radnje, leži niz  momenata koji će definisati zašto volite filmove. Simboliku treba ceniti, to kako svi treba da se osvrnemo u životu,napravimo bilans onoga što smo postigli i kažemo sebi možda: „Zadvoljan sam“.

Mnogima će zasmetati faktor romanse između Suzan i Džoa, kao eventualno patetičan, mada to je vezivno tkivo čitavog filma. Jedini način da projekat dobije psihološki dublju notu, jeste da se glavni protagonisti ulože na emocionalnom nivou. Bred Pit i Kler Forlani su pre svega atraktivan par. Glumački nisu uvek u punoj sinhronizaciji, pogotovo Forlani koja na momente vidno kaska za ostatkom ekipe, ali osetno uložen trud omogućava da  i one nepotrebno produžene scene, potpuno ožive.

U drugom zajedničkom filmu, posle „Legends of the Fall“, Entoni Hopkins i Bred Pit ponovo igraju dva muškarca različitih naravi, sa blago prisutnom dozom antagonizma. Njih dvojica jesu savršen glumački duo, u to vreme kada je Hopkins odisao stabilnošću koje njegovo iskustvo nosi, Pit je dopunio mladalačkom željom za boljitkom i neosporivom harizmom.

„Meet Joe Black“ ima možda i najbolji soundtrack koji sam čuo. Neizbežno perfektne kompozicije Tomasa Njumena, poput „Whisper of a Thrill“ , „Someone Else“ kao i „That Next Place“ koja dovodi poslednju scenu do apsolutnog uzvišenja.

Nikada nisam posmatra ovaj film po pitanju kvaliteta na relaciji „dobar- loš“, najpribližniji pridev, koji mi pada na pamet, je „ispunjavajući“. Ima emocionalno jezgro i dobru nameru koja se proteže kroz čitavih dva i po sata. Ne sećam se da sam gledao priču o smrti snimljenu sa toliko života.

Ocena : 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić

 

Leave a Reply

4 Comments

  1. Nemanja

    Ovo je po meni prelep film, zasto je ocena 8? koje su njegove mane?

  2. Doc

    Moj omiljeni film.nisam ni primetio da toliko dugo traje.

  3. Malisa

    Meni je ovo jedan od najglupljih filmova koje sam ikada gledao.Traje previse dugo za svoje dobro,one dobre stvari koje su tu su zamenjene ljubavnom pricom koja jeste pateticna.Ta ljubavna prca je mogla ili da se potpuno izbaci ili da se napravi samo malo bolje,tj da se izbaci ceo pocetak i upoznavanje sa likom Brad Pitta pre nego sto je umro i smrt preuzela njegovo telo.Jako mi je tesko da prihvatim cinjenicu da se ona prvo zaljubila u jednu a onda totalno drugu osobu da bi se na kraju opet vratila verovatno ni ne znajuci ovoj prvoj osobi.To nije "magicno" ili "bajkovito" to je totalni bullshit.

  4. Angy

    Film je divan, ali slažem se da je trebalo izostaviti upoznavanje Suzan i “momka iz kafića”(mladića čije je telo uzela Smrt) i to da on(Smrt) na kraju vraća tom mladiću zivot.
    Ali sve u svemu film je interesantan i bez tog dela verujem da ne bismo razmišljali kao npr. “Zašto nije ostao sa njom” .Po meni je film za ocenu 10.

Next ArticleSmall Apartments (2012)