Cinderella_Man_poster

Cinderella Man (2005)

„Nećete čuti potresniju priču u istoriji boksa nego ovu, o Džejmsu Bredoku“. Nisam poznavalac tog sporta, ali sam sklon da poverujem u to. Ima jedna scena u „Cinderella Man“ kada Džimi Bredok (), bokser kojeg je nokautirao život, dolazi kod bivših poslodavaca da prosi kako bi platio račune i održao porodicu na okupu. Ovim filmom je Rasel Krou iskoristio celokupan glumački potencijal. Igra čoveka sirove spoljašnjosti i načina ponašanja, a opet kranje nežne duše, sa dovoljno empatije za bilo koga. Zamislite koliko je teško bilo postići ovakav raspon. Ne bih se usudio da kažem da mu je ovo najbolja uloga ali za mene lično, nikada nije bio efikasniji.Cinderella_Man_poster

„Cinderella Man“ pažljivo bira svoje udarce, retko ih upućuje ka gledaocima, ali kada ih uputi, puca pravo u srž ,sa ogromnom jačinom od koje niko ne ostaje ravnodušan. Spolja, ovo je  još jedna „underdog“ priča o propalom sportisti. Pre nego što je nastupila Velika depresija 1929. godine, Bredok je imao kvalitetan život. Nakon finansijskog kraha SAD, borio se kako bi njegova žena i dvoje dece mogli da prežive, a pošto biva ozbiljno povređen, provodi vreme između ,čekanja u redovima za hranu i rada na dokovima kao fizikalac.

Oronula Amerika tridesetih godina je savršeno prikazana, kako vizuelno sa osiromašenim fizičkim okruženjem tako i sa  ljudima koji gube nadu, odvajaju decu od sebe jer ne mogu da ih prehrane i bore se za goli život. Niko nije živeo komotno onda, oni koji su imali mnogo su se ili grčevito borili da održe to bogatstvo ili bar njegov spoljašnji prikaz. Stoga, kada Džimi dobije novu priliku, on postaje uzor i nada svakom čoveka koji se tada našao na dnu.

Film je ispunjen naletima pobeda i poraza u ringu i van njega. Scene borbe su za primer, perfektna montaža Danijela Henlija (Dan Hanley) i Majka Hila (Mike Hill). Uz muziku nepogrešivog Tomasa Njumena (Thomas Newman), celokupan projekat ima  zaista sjajan tempo.

Glumački film škripi u segmentu Džimijevog odnosa sa ženom Mej, čiji lik Rene Zelveger () ne iznosi  do kraja. Nije da je uloga loše napisana, već Zelveger  kao da se držala  šeme jeftinih emocionalnih ispada pre nego uverljive emocije. Od kako je dobila Oskara, nekada sjajna glumica,  potpuno se ulenjila.

Zato su scene između Kroa i Pola Đamatija () savršene. Đamati igra Bredokovog Menadžera Džoa. Retko ga viđamo da tumači likove sa toliko malo karakternih mana. Sjajna uloga, u svakom slučaju, on i glavnom protagonisti i nama diže moral u trenucima kad  sve deluje beznadežno.

Ovo je jedan sjajan film, iskren do srži, bez prevelikog odugovlačenja i razvodnjavanja narativa. Zajedno sa „Rocky“, „Raging Bull“, „The Fighter“ spada u meni omiljene filmove o boksu ali ne zato što se drži sportskog elementa već što daje ogoljenu suština likova i životnih momenata kojim se bavi.

Ocena:8/10

 autor recenzije: Bojan Gačić

cinderella_man_2005_1

Leave a Reply

1 Comment

  1. ivan 69

    potpuno se slažem sa tvojom konstatacijom da je ovo jedan od najboljih krouovih filmova a i sa tvojom ocjenom cjelokupnog filma kojeg bih svima preporučio da odgledaju.

Next ArticleThe Imposter (2012)