Inspirisan na fenomenalnom i izuzetno popularnom stripu DC i Vertigo komiksa pod imenom “Hellblazer”, “Constantine” je definitivno jedna od adaptacija iz ovog medija u film koju naprosto nisam mogao da dočekam.

Da sada ne bih prepričavao čitavu radnju stripa, ponudiću u kratkim crtama o čemu se ovde zapravo radi. “Hellblazer” se fokusira oko Džona Konstantina, ciničnog lovca na demone koji pokušava da se iskupi za svoj greh i obezbedi sebi mesto u raju nakon što umre. Konstantin ima poseban “dar”, on vidi tačno kakvi se sve monstrumi kreću oko nas, vidi kroz njihove maske, i ovo koliko god zvučalo kao dobra stvar, kroz sva izdanja stripa ova moć izjeda iznutra našeg protagonistu.

Kao i svako strip izdanje koje izlazi jednom mesečno već dvadeset godina u nazad, “Hellblazer” je zaista pun fenomelnanih priča, detaljno iscrtane i dočarane atmosfere, kul dijaloga i odličnih sporednih likova i negativaca. Na osnovu ovoliko već unapred spremljenog materijala, očekivao sam da Frensis Lorens (Francis Lawrence) neće imati problema sa stvaranjem jednog izuzetnog filma, ali sam se zaista prevario.

Ono što je ovde preko irirtantno jeste količina slobode koju su kreatori filma dozvolili sebi pri pravljenju ove adaptacije. Iako su već kastovali Kijanu Rivsa (Keanu Reeves) koji je totalno i kompletno pogrešan za ulogu Džona Konstantina, mogli su mu bar ofarbati kosu da makar malo asocira na lika i ispoštuje izvor odakle priča filma zapravo dolazi. Pored ovoga, film na sitnicama  jako sakati koncept, on radnju iz Londona premešta u Los Anđeles, koristi previše religiozne teme, ubacuje nove likove i okrete u priču. Ne razumem zšato su autori odabrali da film bude adatacija ako su namerili 90% da menjaju? Projekat je mogao nositi drugo ime i svi bi bili zadovoljni, ovako je “svetogrđe” ideje koju već dve decenije obožava eliki broj ljudi.

Sada, kada smo izneli da film apsolutno nema nikakve veze sa stripom i da naprosto vređa svakog ljubitelja ovog kultnog lika i njegovih avantura, pokušaću da se postavim iz ugla nekoga ko nema nikakve veze sa ranijim oblicima ovog konceta i dolazi kompletno nespreman da gleda film.

Ono što “Constantine” kao film može da ponudi jeste lepo stilizovanu, odlično snimljenu horor-fantaziju koja može da zabavi, ali nikako neće oduševiti. Iako u osnovi priča interesantno počinje, što se više odvija ona prima sve veće klasične-strip-adatacija-blokbaster momente koje smo već toliko mnogo puta videli na filmu.

Dijalozi nisu baš najbolje sklopljeni i film u završnici dosta gubi na ozbiljnosti koju se toliko trudi kroz svoje 3/4 trajanja da postavi. Ono što je ovde interesantno jeste taj prikaz post-apokaliptičnog Los Anđelesa. Meni se specijalni efekti nisu svideli, ali opet treba imati u vidu da je film snimljen 2005. godine. Pošto smo već rekli da je Rivs vrlo slab, treba reći da se ostatak ekipe znatno bolje pokazao. Kao i svuda pre i posle, Rejčel Vajs (Rachel Weisz) je sjajna, tako i Tilda Svinton (Tilda Swinton) i Piter Stormar (Peter Stormare). Jedini lik koji vuče crte sa stripom jeste Midnajt i njega je Djajmon Unsu (Djimon Hounsou) lepo prikazao. Šaja Lebef (Shia LaBeouf) je naravno opet užasan.

Da rezimiramo, “Constantine” je apsolutno svetogrđe i uvreda za svakog ljubitelja ovog kultnog lika i njegovih avantura,  ali sam siguran da oni koji nisu upoznatim sa “Helblejzerom” će moći u ovom filmu da pronađu dobru zabavu. “Constantine” je za fanove stripa noćna mora, dok ga većina ljudi koji ne znaju ništa o “Helblejzeru” smatram sasvim dobrim filmom.

Ocena: 5/10