Fido_newposter

Fido (2006)

Iako su tek posle 2000. godine dobile značajnu ekspanziju i uspele da privuku kako pažnju šire publike, tako i ozbiljnih producentskih kuća, zombi komedije su već nekoliko decenija u nazad aktivan koncept u svetu filmskog stvaralaštva, pogotovo kada je u pitanju B produkcija.Fido_newposter

Zombi komedija, ili popularno „zom com“,  je samoobjašnjiv u svom nazivu i predstavlja filmski žanr koji kombinuje motive zombi horor filmova sa raznim vrstama komedije. Do sada, u ovoj kombinaciji najviše uspeha je imalo implentiranje raznih „slapstick“ komičnih sekvenci u oštro okruženje inficirano zombi virusom, mada su zaista mugućnosti neogračine i izbor i način na koji će se humor manifestovati zavisi isključivo od odluke autora.

Na prvi pogled dva u potpunosti nespojiva žanra, kao celina doživeli su svoje prve blistave momente u filmovima Džordža A. Romera () „Dawn of the Dead“ (1978) i „The Return of the Living Dead“. Iako praktično nisu komedije, mali broj komičnih sekvenci u ovim gore pomenutim ostvarenjima otvorio je mnogim budućim autorima oči i pomogao im je da spoznaju potencijal u kombinovanju ova dva do tada odbojna žanra.

Prvi film Endrua Karija () je otvorio sasvim novi prusistup pokazao još jedan zanimljivi koncept u kome se dva žanra mogu izuzetno zanimljivo kombinovati.

“Fido” je izuzetno dobro konstruisana satira. Priča ovog filma oslikava period posle rata sa zombijima u kojem su ljudi ipak na kraju pobedili i svi „aktivni“ zombiji su stavljeni u ulogu robova. Svaka dobrostojeća porodica ima svog zombija i puno pravo da ga tretira kako želi – da li kao batlera ili kao psa.

Fido-104

Iako nije nasilan koliko bi mnogi želeli da bude, „Fido“ važi za jednu od najinteligentnijih zombi komedija jer pored kritike elitizma i staleških razlika. Drugi dugometražni igrani film Endrua Karija pravi i omaž crno-belim televizijskim filmovima iz pedesetih godina prošlog veka. Mnogi „Fido“ vide kao „zombi verziju Lesija“ što je zaista zanimljivo opažanje.

“Fido” je film koji znatno više vuče ka ostvarenjima nezavisne produkcije nego projektima velikih producentskih kuća i stoga je potpuno razumljivo zašto ga šira publika neće baš lako prihvatiti. “Fido” se bavi “deadpan” komedijom što znači da glumci ne ulažu neke značajne facijane ekspresije i gestikulacije pri iznošenju svojih monologa i dijaloga, već u jednom monotonom tonu izgovaraju i reaguju na razne bizarne stvari. Prema mojim standardima, ovaj stil izganja je urnebesan, ali on opet nije baš najpopularniji kod šire publike tako da je nezadovoljstvo vrlo moguća stvar.

Veliki doprinos ovoj vrlo satiričnoj i lepo izbalansiranoj “indie” zombi komediji daju i fenomenalni performansi sjajnih glumaca. Meastralni performansi Bilija Konolija (Billy Connolly) i Keri En Mos () daju ovom filmu posebnu dimenziju. Konoli je fenomenlan kao zombi kućni ljubimac, dok je Keri En Mos urnebesna kao domaćica iz predgrađa.

Iako smatram da je vrlo inteligentan film, “Fidu” fali malo više konvencionalnog humora da bi ga šira bolje prihvatila i razumela. Pored toga, film se zaista vrlo sporo i kreće, što je u neku ruku i logično jer je glavni akter zombi, ali opet to dosta veliki broj ljudi koji uživa u modernim filmovima neće moći da isktrpi. Zbog ovoga gore navedenog, “Fido” je nažalost samo zabava za određenu publiku. Fenomenalna satira.

Ocena: 7/10

18771233.jpg-r_640_600-b_1_D6D6D6-f_jpg-q_x-xxyxx

Leave a Reply

Next ArticleSukiyaki Western Django (2007)