Ray_movie

Ray (2004)

Jedan pogled na Džejmija Foksa () je dovoljan da shvatimo kako će „Ray“ postati jednako besmrtan kao i ličnost o kojoj govori. Reći da je njegova uloga savršena je ne samo nedovoljno, već neadekvatno. To pre svega nije ni uloga, pre neka vrsta utelovljenja, prodiranje jednog umetnika u personu drugog sa potpunim poštovanjem, razumevanjem i ljubavlju. Foksov performans sve više odzvanja svakim otpevanim tonom i izgovorenom reči. Pored same fizičke sličnosti, tu je još i potpuni preobražaj protkan specifičnim načinom govora, tikovima i žarom, da kroz muziku iskusi sve ono što kroz vid nikada nije mogao.Ray_movie

Rej Čarlsova (Ray Charles) životna priča je definitivno u „from rags to riches“ znaku, ali je Tejlor Hekford () svojim scenariom i režijom, izbegao sve prisutniju linearnost kod biografskih filmova, jasno razdvajajući privatne i poslovne oscilacije, povezujući ih na ključnim mestima u životu legendarnog muzičara jedinstvenog glasa i smisla za ritam.

Pristup filmu je potpuno iskren i otvoren. Čarls nije bio ponizan zbog svog hendikepa. Naprotiv, odavao se svim porocima, imao brojne ljubavnice i zanemarivao svoju porodicu. Često dobijamo priliku da vidimo mračnu stranu njegove psihe u vidu bahatosti i bezobzirnosti prema drugima u vreme kada je bivao ponesen svojom slavom i uspehom.

Mnogi će čak poverovati da sam Džejmi Foks peva sve pesme. Samo je  Čarls na soundtracku ali Foks zato svira klavir kroz ceo film! Talentovani pijanista, verujem da je bio dostojan velikog majstora. Tako da, dok slušamo numere poput „Mess Around“ , „I Got a Woman“ „Hit The Road Jack“  i meni lično neprevaziđenu „Gerogia on My Mind“ ,vidimo dve ličnosti kako se stapaju u jednu. Glas Reja Čarlsa propušten kroz harizmu glumca koji pruža ulogu života.

„Ray“ beleži period od trideset godina I način na koji su se svet i muzika paralelno menjali , kako je od predsednika do predsednika, kroz tekstove pesama, u naletu želje za liberalnošću, eksplicitnost postajala sve primetnija.

Sporedni glumci dolaze do izražaja koliko im scenario i glavni akter to dozvoljavaju. Keri Vošington (), Redžina King  () i Onzanju Elis () tumače uloge ženskog tria koji sačinjavaju Rejeva žena Bi i prateće pevačice sa kojima je on imao ljubavne veze. Male ali bitne uloge, kroz interakciju sa svakom od njih bolje upoznajemo Reja kao čoveka.

Životi muzičara su uvek pivlačan filmski materijal koji garantuje odaziv publike. Suština je uvek ista i zasniva se na tome kako sav novac i slava imaju svoju cenu na ličnom planu. Na kraju većine takvih filmova, dobijamu srećan kraj ili bar neku verziju toga, jer teško je osetiti satisfakciju ako posle dvoiposatne odiseje ne dočekamo tirjumf glavnih likova. „Ray“ definitivno nije istorijski dosledan, ali jeste emocionalno, prenesno je ono suštinsko i ljudsko. Redovno ga povezujem sa „Walk The Line“! Nisam siguran zbog čega tačno, verovatno mi se dopada ideja da posle svih gluposti prevlada moć razuma i ljubavi.

Rej je oslepeo sa devet godina, malo pošto je doživeo tešku traumu. Nema sumnje da je njegov hendikep igrao bitnu ulogu ali pitanje je da li je  bio presudan I da  li bi Rej Čarls  postao tako vrstan muzičar, da nije bilo tog hendikepa. Verovatno je njegovo slepilo bilo motiv više da kontinuirano briljira.  Jedno je sigurno, kroz svoju muziku on  je sve video jasno.

 

Ocena : 10/10

autor recenzije: Bojan Gačić

ray_2004_3

Leave a Reply

2 Comments

  1. Pingback: Kakav je film? » Walk Hard: The Dewey Cox Story (2007)

  2. romaniticnipuz

    Izbor glavnog glumca je pun pogodak, film me je odusevio.

Next ArticleTrans - Trance (2013)