steak_2007

Steak (2007)

Više puta sam kako na ovom sajtu, tako i na drugim projektima na kojima radim napisao da je Kventin Dupju (Quentin Dupieux) neverovatno talentovana individua. Reditelj, scenarista, kompozitor, elektro di-džej, montažer, snimatelj i umetnik, Dupju je persona koja čega god da se uhvati nastoji da probija norme, ruši pravila i obara publiku sa nogu njegovim nekonvencionalnim tvorevinama. Poznat ljubiteljima elektro muzike pod pseudonimom “Mr. Oizo“, Dupju se u filmskoj umetnosti pojavio sa vrlo intrigatnim kratkim filmom (od 40min) „Nonfilm“ o kojem ću definitivno napisati posebnu kritiku jer svakako to zaslužuje. Dupju je za 10 godina uspeo da snimi svega 3 dugometražna igrana filma, ali je zato svaki od njih toliko drugačiji i toliko poseban da se nakon gledanja nikada ne zaboravljaju.steak_2007

Dupjuov dugometražni igrani prvenac se zaista poigrava sa svojom publikom i predstavlja jednu zbilja drugačiju, surealnu avantgardnu komediju koje će definitivno iz svojih posmatrača izvlačiti najradikalnije stavove. „Steak“ je jednostavno projekat koji ili beskrajno obožavate ili iskonski prezirete – nikada ništa između.

U osnovi, priča filma „Steak“ se bazira na dva „gubitnika“, Bleza i Žorža, momke koji očajnički pokušavaju da budu prihvaćeni od strane „kul društva“. Spletom okolnosti, Blez na samom početku filma upada u ozbiljne probleme i biva poslat u mentalnu instituciju. Nakon 8 godina, Blez je pušten na slobodu i ubrzo uviđa da je zbog njegovog, pa možemo reći „problematičnog ispada“, ostao bez prijatelja i porodice. Blezu iz njegovog života pre nego što je zatvoren u instituciju jedino preostaje poznantsvno sa Žoržom, koji se za tih 8 godina jako promenio i očajnički se trudi da bude prihvaćen od strane „Šiversa“, grupe kul mladića koji piju mleko, nose iste jakne, udaraju se palicama za kriket po stomaku i opsednuti su plastičnim operacijama.

Iako jeste na kompletno bizaran način vrlo duhovit, dugometražni igrani prvenac Kventina Dupjua mnogo više treba posmatrati kao satiričnu kritiku modernog društva nego kao komediju u klasičnom smilu te reči. Ova eksperimentalna surealna komedija se bavi temama krize indentiteta, procesa traganja za istim kroz pripradnost određenoj grupi, pomodarstvom, kultu estetskog izgleda i nedostatka harizme na jedan vrlo satiričan i inteligentan način.

Isprećen fantastičnom muzikom, „Steak“ pored popularnog francuskog komičnog dua Erik () i Remzi () u svom kastignu sadrži i nekolicinu trenutno najpopularnih elektro di-džejeva kao što su Kavinsky, SebastiAn i Sébastien Tellier.

“Steak” definitivno nije film za širu publiku. Iako mislim da je vrlo inteligentan i satiričan, “Steak” nikako ne smatram filmom koji je pitak i lak za gledanje. Ovo je definitivno ostvarenje za one koji u potpunosti vole da se napregnu dok gledaju neki film i zalutaju u neku novu dimenziju i stvarnost. Preporuka hardcore ljubiteljima surealne kinematografije.

 Ocena: 7/10DSC_4047-L

Leave a Reply

Next ArticlePlanet Terror (2007)