Kao veliki ljubitelj zombija, a pogotovo filmova u kojima oni imaju glavnu reč (ili urlik, šta god), sa izuzetno velikim oprezom sam prišao ovom filmu. “Warm Bodies” mi je na osnovu svojih promotivnih materijala izgledao kao film koji će me ili oduševiti ili ću ga iskonski prezirati i proklinjati zbog dragocenog protraćenog vremena na njega. Na prvi pogled “Warm Bodies” mi je delovao kao da može da bude urnebesna zombi parodija na “Twilight” sagu, ali opet imao sam i osećaj da postoji velika šansa da je ovo samo još jedan u nizu ofrlje sklopljen film oko zabavne ideje.

Priča filma prati zombija po imenu “R”, koji živi jednim dosadnim, melanholičnim i neispunjenim životom kao i svaki hodajući leš. “R” provodi dane tako što zajedno sa ostalim zombijima tumara po post-apokaliptičnom aerodromu, konstantno tragajući za sledećim čovekom čiji će mozak i meso da pojede. Međutim, “R” za razliku od ostalih zombija razvija posebna osećanja i kreće da se oseća usamljenjo. U jednoj potrazi za hranom, “R” upoznaje prelepu mladu devojku po imenu Džuli i  momentalno kreće da razvija dublja osećanja ka njoj. “R” spašava Džuli da je ne pojedu ostali zombiji i kreće sa njom da razvija poseban odnos koji će uzdrmati shvatanja svih živih i mrtvih u ovom post-apokaliptičnom svetu.

Logistički, ovaj film je apsolutno idiotski. Počevši od same ideje da zombi razvija osećanja, preko toga da mu je dosadno, pa do momenta da ipak nekoga neće da pojede jer eto, može da se iskontroliše. “Warm Bodies” odbacuje sve što znamo o zombijima i nudi jednu priču koja je u svojoj filozofiji toliko falična da prouzrokuje jezive migrene. Mislim, samo dodavanje “suvih” zombija koji kao Nazguli jure i zombije i ljude je dovoljno idiotski da ne moram druge falinke ni da spominjem.

Postoje par trikova kasnije u priči koji nekako i nisu toliko loši i nude čak semi-zabavno objašnjenje kako protagonista uspeva da se poveže sa Džuli, ali oni opet nisu dovoljno kvalitetni i veliki da opravdaju idiotski koncept i svrhu postojanja treće nepotrebe vrste”hodajućih stvorova” u ovom post-apokaliptičnom svetu, koja još pored svega izgleda kao da je rađena najjefinijom CGI tehnikom na svetu.

Naravno, ovaj film i nije baš pravljen za ljubitelje stadanrdnih zombi filmova i komedija, tako da ako niste neki veliki fan – slobodno nastaviti sa čitanje, a ako jeste – možete već ovde videti da ovaj film u što širem krugu treba da zaobiđete.

Iako sam od starta znao da je “Warm Bodies” romantična komedija, nekako sam više od ovog projekta očekivao da bude komedija nego romantičan film. Nažalost, to nije slučaj. “Warm Bodies” plovi na popularnom Romen i Julija konceptu i većinu svog vremena nam prikazuje koncept zabranjene ljubavi koji je u nekim momentima vrlo simpatičan, a opet u drugim izuzetno patetičan. Lično sam više očekivao da videti sarkastične sekvence koje ismevaju “Twilight”, ali bože moj. Uglavnom, “Warm Bodies” više ostavlja taj neki sladunjavi osećaj u ustima nego gorčinu, tako da mogu da kažem da sasvim razumem publiku kojoj će se ovaj film dopasti.

Gluma u filmu nije baš nešto preterano sjajna. Nikolas Holt (Nicholas Hoult) se definitivno najbolje pokazao, dok me je Rob Kordri (Rob Corddry), koga inače poštujem i cenim, prilično iznenadio koliko se leoš snašao sa ulogom koja mu je dodeljena. Da napomenem, u epizodnoj ulozi se još pojavljuje i Džon Malkovič (John Malkovich), ali ne bih baš rekao da se nešto preterano ističe.

Sve u svemu, “Warm Bodies” je sladunjava romantična komedija koja ima svojih dobrih momenata, ali zato ima i užasnih, ogromnih i nepodnošljivih propusta. Iako ima nekoliko dobrih fora, ipak peocentualno dobre stvari ne prelaze iznad loših. Ovaj film bi preporučio ljudima koji inače ne gledaju zombi filmove, a pogotovo ne zombi komedije.

Ocena: 4/10