Najnoviji projekat Brajana De Palme (Brian De Palma) mi je delovao izuzetno obećavajuće jer se već u njegovim promotivnim materijalima moglo videti da neće biti klasična, izlizana kombinacija “art house” i “grindhouse” filmova.
De Palmin “Passion”, zasnovan na francuskom filmu “Crime d’amour“, priča priču o rivalstvu manipulativne šefice marketinške agencije i njene talentovane kolegice koje eskalira od beznačajne krađe ideje do javnog poniženja i na kraju i ubistva.
Baš kao i što sam očekivao, “Passion” nudi mnošto De Palminih “trademark” momenata koji su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka toliko bili karakteristični u njegovim “jezivim” trilerima. Pun prelepih kadrova iz ptičije perspektive, interesantnih scena na podeljenom ekranu, fantastične fotografije, perika, maski, dugih spiralnih stepenica i ubistava koja su karakteristična za italijanske misteriozne krimi filmove XX veka, “Passion” zaista ima sve elemente u sebi da bude izvanredno ostvarenje, ali nažalost ne uspeva najbolje da kapitulira na njima.
Svakako treba pomenuti i De Palmin provokativni prikaz svojih ženskih likova koji je sam po sebi dovoljan da pokrene razne diskusije. Generalno gledano, samo taj prikaz samosvesnih likova je dovoljno jak i vredan da se uloži vreme u gledanje oog film.
“Passion” je još jedan u nizu filmova koji se može opisati popularnom frazon “style over substance“. Tehnički gledano, ovo ostvarenje je vizualno u potpunosti fantastično. “Passion” zaista ima mnošto interesantnih i vrlo lepih kadrova koji su dodatno podržani izvrsnom fotografijom. Kombinacija boja u filmu je sjajna. Reditelj tokom čitavog filma lepo kombinuje nijanse sive sa intenzivnim crvenim motivima. Dosta i bele boje ima u filmu koja pomaže pri formiranju tog intrigantnog kontrasta.
Atmosfera u ovom ostvarenju je naprosto opijajuća. “Passion” nam pokazuje jedno mračno kapitalističko okruženje puno strasti i požude. Ono što je ovde dodatno interesantno jeste što znamo da niti jedan akter u filmu nije “svetac” i da je svako sa kime nas je De Palma ovde upoznao, spreman da “gazi preko mrtvih“, odnosno laže, vara, spletkari ne bi li došao/došla do onoga što želi.
E sada, pošto smo naveli sve dobre faktore, vreme je da pređemo i na one koji vuku ovaj projekat dole. Definitivno najslabija tačka u filmu “Passion” jeste njegov scenario koji je pun užasnih, nelogičnih okreta i rupa. Zaista neverovatno da je iskusni reditelj kao De Palma dozvolio da se ovakve gluposti pojave u njegovom filmu. Svaki okret u priči je predvidiv i van svih mogućih smislenih granica. Priča filma se u finalnom činu u potpunosti raspada jer pokušava da u poslednjih 15 minuta “zamrsi” i “odmrsi” radnju još nekoliko puta, što naravno ispada kompletno idiotski i narušava integritet celokupnog projekta.
Sledeći faktor koji je u filmu izuzetno slab jeste gluma. Iako je Rejčel MekAdams (Rachel McAdams) sasvim solidna kao strastvena i “namazana” šefica, sa druge strane Noomi Rapose (Noomi Rapace) je naprosto očajna. Noomi nikako da pronađe sredinu u Holivudu, ili je previše teatralna ili je suviše drvena. Noomi je ovde zaista u svakoj scenu u potpunosti očajna. Njene reakcije deluju krajnje amaterski.
Iako sam zaista vizualno i atmosferski zaljubnjen u ovaj film, teška srca moram da kažem da De Palma ipak nije uspeo ništa dublje da napravi od lepe prezentacije za oči. “Passion” je žrtva sopstvene gluposti i smatran da je divan vizualni izraz nepotrebno protraćen na krajnje idiotski napisan scenario.
Ocena: 4/10
Slični članci
Milosss
Mije spektakularan, ali ni skandalozno los…Jeste predvidiv,ali moze se pogledati…
Sanja
Film pogledaš,ali se na kraju pokaješ što si ga gledao,jer sam kraj je toliko loše odrađen,da film Strast mislim da se više nikad neću potruditi da pogledam.
Goran
sinoc na RTS-u odgledao film i resih da danas pogledam sta kaze internet . Naleteh na ovaj sajt. Iskreno ja sam drugacije doziveo film, ocekivao sam pozitivnije komentare. Evo kako mi se cini> Kada je Noomi resila da ispravi nepravdu koju joj je priredila sefica, upustlla se u bespostednu borbu koja je uobicajena u tom svetu (bas je oklevala pre toga). Trebalo se odluciti, napraviti taj korak. Uci u igru znaci igrati do kraja bez pravila, nemilosrdno. Sefica je opasan igrac,-ako si usao moras da igras-. E sad da li to ispravno, da li je normalno, da li covek tu izneverava sebe, svoje bice? Svi koji zive u takvom kapitalistickom sistemu nisu postedeni toga, stvar jej samo kvantiteta, koliko su daleko otisli u ineveravanju sebe,Ako hoces takav sistem moras da udjes u igru. Onaj deo oko , zamri i odmrsi, kazuje da se -igra- nastavlja, ona nema kraja, ona traje.Narednog trenutka opet moze da se odmrsi i opet zamrsi i tako. U stvarnosti mnogo ljudi igra tu igru, ali mnogo, u stvari to je sistem koji je vazeci i koji te uzima pod svoje. Sve to mesa sa snom, tako da se izgubio osecaj za realnost, sto je jeste karakteristika bolesnog stanja- zar ta igra nije bolesna, zar to nije ta stvarnost koja te uvlaci u svoj bolesni sistem, zar to nije kapitalizam? Sto bi rekao Njegos- da,l je java od sna smucenija, pogotovu ako je java bolesna. Mesanje sa snom je dobro izvedeno, pravo u centar. Dobar film
ssss
Ja nista ne kapiram! Da li bi bio neko ljubazan da mi objasni sta se ovde desava i ko je ko i sta je sta?!
milan
", sa druge strane Noomi Rapose (Noomi Rapace) je naprosto očajna. Noomi nikako da pronađe sredinu u Holivudu, ili je previše teatralna ili je suviše drvena. Noomi je ovde zaista u svakoj scenu u potpunosti očajna. Njene reakcije deluju krajnje amaterski."
Što se tiče glume u čitavom filmu , slažem se , naginje amaterizmu. Međutim, volio bi' da mi se objasni, kako odglumiti i dočarati lik koji tokom čitavog sve što radi , radi hladnokrvno i smišljeno (naposletku, hladnokrvno i ubija). Jednostavno , sam lik je tako koncipiran – da bude drven , bez emocija. Ništa manje "drvena" ( a ni više ) nije ni Ludivine Sagnier u prvoj verziji.