Longest_yard_ver2

The Longest Yard (2005)

Opšte je poznato da američka produkcija mora da obradi svaki film koji ostvari koliki-toliki uspeh na evropskom tlu. Sam čin obrađivanja se obično svodi na karakterizaciju likova i događaja koji se približavaju prosečnom američkom gledaocu, bez ikakvog dodavanja na polju kvaliteta. Iako postoji film “The Longest Yard” iz 1974. godine, sa skoro istom tematikom, ovaj rimejk je izbačen prvenstveno zbog uspešnog britanskog projekta „Mean Machine“, filma koji je Ričijevsku (Guy_Ritchie) komediju smestio u zatvor, sa odličnom karakterizacijom likova i još boljim humorom.Longest_yard_ver2

Centralna figura filma je Pol Kru, nekadašnji superstar američkog fudbala. On sticajem okolnosti stiže u zatvor po specijalnoj želji upravnika koji želi da napravi tim zatvorenika koji bi mogao da bude dostojan protivnik timu zatvorskih čuvara. Kru ima zadatak da okupi ekipu, da ih utrenira i što bolje pripremi za planiranu utakmicu. Naravno, konačni ishod utakmice zavisi od njegove slobode, odnosne dužine bivstvovanja u zatvoru.

Sličnosti između britanskog  i ovog filma su dosta očigledne. Jedina suštinska razlika je u izboru sporta, jer „soccer“ nema neku popularnost u SAD, pa je stoga izbor pao na američki fudbal. Iako se na prvi pogled može pomisliti da je ovo tipičan sportski film, to ipak nije tačno jer „The Longest Yard” predstavlja komičnu zbirku zabavnih dijaloga, scena i događaja koji se vrte oko same utakmice, tj. njene pripreme.

Režiser Piter Segal (), koji je poznat po tome što radi odlične komedije, je i u ovom filmu odradio odličan posao. Scenaristi nisu morali nešto preterano da se zalažu, s obzirom da već postoje dva popularna filma na ovu temu.

Glumačka ekipa u ovom ostvarenju je odlična. Centralne figure su Adam Sendler () u svom karakterističnom izdanju  i Bart Rejnolds (), koji je glumio glavnu ulogu u originalnom The Longest Yardu. Centralni duo ima odličnu podršku i u  Krisu Roku (), Teriju Krevsu (), Bobu Sapu () i u reperu Neliju (). Čak se i zvezda američkog rvanja Dalip Sajn () pojavljuje u nekoliko navrata. Zaista odlična ekipa koja lako stvara zabavu za gledaoca.

Film se ne bavi karakterizacijom likova, ne zalazi dublje u njihova razmišljanja i osećanja. “The Longest Yard” se ne trudi da gledaoca uvuče u radnju i da ga skroz zaintrigira. Film se svodi na povremeno smejanje, povremeno iznaneđenje pojavom novih likova ili njihovim ponašanjem. Ovo ostvarenje zaista ne pruža ništa spektakularno novo.

Svi Sendlerovi filmovi se u suštini svode na isto, jeftinu zabavu sa ponekim slabim zapletom koja se obavezno završava hepi-endom, i ovaj film ne iskače iz tog šablona. U filmu zaista ne postoji nijedan događaj, scena ili dijalog koji predstavlja pravo iznenađenje za gledaoca. “The Longest Yard” obiluje klišeima karakterističim za ovu vrstu komedije.

Ukoliko želite da bukvalno ostavite mozak da strane, da ubijete vreme gledajući komediju koja će vas opustiti i zasmejati, ovaj film je kao stvoren za vas. Sa druge strane, ukoliko tražite film koji će vas ostaviti u razmišljanju i koji će vas terati da pokrenete mozak, preskočite ovaj film i potražite nešto drugo.

Ocena: 5/10

autor recenzije: Siniša Stajić

Leave a Reply

1 Comment

  1. janbo

    Ponekad i volim ovakve filmove, čisto da se opustim i od njih ništa posebno i ne očekujem osim malo razbibrige i smeha, ovaj otprilike i zaslužuje ovu ocenu. A i pobogu ovo je laka zabava, šta bi tu očekivao da razmišljam, nije za to ni napravljen. Eto samo mi se nije svidela ta rečenica autore. Ko hoće da razmišlja sasvim sigurno neće gledati ovakav tip filma.

Next ArticlePeti element - Fifth Element (1997)