Mirror_has_two_faces_poster

The Mirror Has Two Faces (1996)

Pitanje koje Barbara Strejsend postavlja u svom filmu „The Mirror Has two Faces“ je večito i glasi : „Da li je fizički izgled bitan?“  Samim tim ona uključuje i debatu  koliko je fizička privlačnost imperativ u muško ženskim odnosima, tj. bar u njihovom začetku. Daje nam pogled na, definitivno neizvodiv ali u mnogim segmentima ne toliko redak, brak između dvoje ljudi gde iskonsko ubrzo potiskuje intelektualno.Mirror_has_two_faces_poster

Posle niza sastanaka, gde su prvenstveno govorili o matematičkim formulama i stilskim figurama, Greg () i Rouz (), univerzitetski profesori, ulaze u najsvetiju od svih zajednica. Rouz ga ne privlači fizički, smatra da seks kvari sve, dok  ona, večito nesrećna u ljubavi i nesigurna po pitanju sopstvenog izgleda, iako oseća suprotno, pristaje na  brak  sa njim  gde će jedino opštenje biti na verbalnom, odnosno intelektualnom nivou. Logičan sled događaja, zasnovan na osnovnoj ljudskoj potrebi, dovodi do neizbežnog.

Gospođa Strejsend je režirala dva filma, svaki trijumfalan na svoj način kao i njena ceokupna karijera. Cenjena pevačica, tekstopisac, režiserka i još mnogo toga. Reč multitalenat se ne može upotrebiti često, jedni primer sličan njenom u šou biznisu je Šer (). Opuštena u svakoj ulozi, iznosi je sa lakoćom i verodostojnošću. Rouz je bila težak zadatak za nju, pogotovo što mnogo žena danas živi sa sličnim problemima, kada se identifikujete sa jednim delom većine, tada ostvarujete ulogu za pamćenje.

Džef Bridžis je blagoslovljen glumac, malo koji izvođač ostavlja utisak, dok pruža snažan performams, da ne ulaže ni malo truda. Greg je istinita figura „zamlate“, nespretan sa rečima i u životu. Profesor matematike u pokušaju da kreira sopstveni život po modelu nauke kojom se bavi – sterilnim, bez iznenađenja.

Radnja je produbljena odnosom Rouz i njene majke Hane (). Vidno prelepa u mlađim danima, u poznim godinama atraktivna na mnogo načina, bez dovoljno obrazovanja i previše taštine kako bi shvatila ćerkine probleme sa samom sobom. Simbol nekadašnje holivudske lepote i elegancije, Bekol je oslikava kao  suštinski neostvarenu ženu. I sama priznaje kako je podigla dve ćerke i sahranila muža i to je njen život. Ali Loren Bekol izgovara te reči sa specifičnom intonacijom, lako shvatamo da se Hana u životu „nagodila“. Te godine bila je glavni kandidat za Oskara u kategoriji sporedne ženske uloge. Izgubila je od Žulijet Binoš u „Engleskom pacijentu“ a to je  jedna od onih situacija kada je teško reći ko više zaslužuje priznanje.

„The Mirror Has Two Faces“ nije romantična komedija, daleko je od toga. Životna komedija je bolji izraz, naša egzistencija i odluke koje donosimo, često umeju da budu nelogične do smeha.

Da li je fizički izgled bitan? Naravno, koliko smo privlačni jedni drugima definiše početak većine odnosa. Mada, da bismo došli do toga, bitnije je ustanoviti koliko smo privlačni sami sebi.

 

Ocena :8/10

autor recenzije: Bojan Gačićmirror has two faces_still_0

 

Leave a Reply

Next ArticleStrast - Passion (2012)