961177_494880330598605_617233574_n

The Diving Bell and the Butterfly (2007)

Neki filmovi, iako jesu izuzetno kvalitetni, jednostavno nemaju veliki “replay value”, odnosno moć da me teraju da ih sa vremena na vreme iznova repriziram. To nije slučaj sa ovim ostvarenjem. Višestruko nagrađivani film “The Diving Bell and the Butterfly”, a što se mene lično tiče i najbolje delo režisera Džulijana Šnabela (), je jedan od onih filmova kojima se iznova vraćam jer svako novo gledanje nudi potpuno novo i kompletnije iskustvo.

961177_494880330598605_617233574_n

Film je baziran na istinitoj priči, odnosno memoarima Žana–Dominika Bobija (). Bobi je bio novinar i glavni i odgovorni urednik francuskog izdanja časopisa Elle.

Sa 43 godine Žan-Do, kako su ga zvali, doživeo je težak moždani udar. Priča filma fokusirana je na njegovo buđenje iz kome u bolnici i poslednje mesece njegovog života. Bobi je posle moždanog udara patio od LIS sindroma (Locked-in syndrome). Ovaj veoma redak sindrom uzrokuje paralizu skoro svakog dela tela, osim treptaja oka i povremenog pomeranja usana. Žan-Do je svoje memoare napisao uz pomoć Klod (Claude Mendibil), koja mu je diktirala alfabet, sa slovima poređanim po frekvetnosti u francuskom jeziku, on bi trepnuo kada ona izgovori pravo slovo. Bilo je potrebno oko 200 000 treptaja da bi knjiga bila napisana.

Priča je ispričana na jedan jako maštovit i poseban način. Ovo nije klasičan biografski film, jer ne prati Bobijevo odrastanje, niti život. “The Diving Bell and the Butterfly” je više jedan unutrašnji pogled na čoveka koji je zarobljen u svom telu (ronilačkom zvonu).

Prvi deo filma gledamo iz Bobijeve perspektive, da bi u sledećem gledali njega i sve ono sto ga okružuje. Najzanimljiviji je njegov prelaz od potpuno skrhkanog, samosažaljivog čoveka do osobe željne za životom i rehabilitacijom. Kroz čitav film mi slušamo Bobijeve misli, zapravo, delove njegovih memoara.

Glumačka ekipa na čelu sa Matju Amalrikom () je odlična. Ali ipak ono što ovaj film čini remek delom jeste režija, fantastični kadrovi, ponekad iskrivljeni ili uvećani do detalja, iz perspektive glavnog protagoniste. Treba istaći i zaista fantastičnu i maštovitu fotografiju, a i one scene koje oslikavaju Bobijevo fantaziranje o prirodi i hrani.

Ako već niste, obavezno pogledajte ovaj fantastičan i nadahnjujuć film.

Ocena: 9/10

autor recenzije: Sandra Vujošević1082701_494880327265272_787524753_n

Leave a Reply

1 Comment

  1. Nikola

    Baš mi je sinoć palo na pamet daa pogledam ovaj film, jer mi se već neko vreme čini kao interesantan

Next ArticleThe Woman in Black (2012)