des-hommes-et-des-dieux-1

Des hommes et des dieux – O bogovima i ljudima (2010)

Ponekad se dešava da tema, posebno ako je istinita priča u pitanju, garantuje nekom filmu uspeh i pre nego što je snimljena prva klapa. Takvim projektima, obično se zanemaruju propusti i nedostaci, zbog evidentno važnih društvenih i socijalnih aspekata i težine koju unapred nose. Potresni događaji u jednom trapističkom katoličkom manastiru u Alžiru, tokom građanskog rata 1996. godine tema su poslednjeg ostvarenja “O bogovima i ljudima” francuskog glumca i režisera Ksavijer Buvuoa (). Film je bio odlično primljen od strane kritičara, posebno u Francuskoj, gde je na filmskom festivalu u Kanu osvojio i Gran Pri žirija.des-hommes-et-des-dieux-1

Priča ovog filma govori o osam monaha u jednom manastiru u Alžiru neposredno pred izbijanje građanskog rata. Radnja se svodi na njihove svakodnevne rituale od molitve, obroka, pa do rada oko manastira. Posle mnogobrojnih upozorenja i neprijatnih događaja, preporučeno im je da napuste Alžir. Monasi su ipak podeljenog mišljenja, jedni smatraju da treba da ostanu, jer bi odlazak značio pomirenje i prihvatanje uslova islamskih ekstremista, dok drugi misle da je važnije da prežive. Njihovi razgovori, filozofske i teološke rasprave zapravo čine srž ovog ostvarenja.

Glumačka ekipa je odlična na čelu sa Lamber Vilsonom () koji tumači lik Kristijana, vođu manastira. Scenario je napisan posle dugog istraživačkog rada režisera, koji je čak proveo par nedelja u jednom trapističkom manastiru u Francuskoj, kako bi se što bolje upoznao sa ovim monaškim životom koji je zapravo nastao reformom benediktanskog reda. Kinematografija je solidna, iako pomalo pojednostavljena, jer se većina filma dešava u vrlo jednoličnim monaškim kelijama manastira.

Ono što se može zameriti ovom ostvarenju je nedostatak konkretne radnje, zbog čega film na trenutke deluje razvučeno. Takođe, neki od razgovora koje vode monasi, traju predugo, pa se događa da gledalac povremeno gubi pažnju. Iako zaista zanimljiva tema i dobar pokušaj da se napravi jedno filozofski potkovano delo, što se ipak ispostavilo kao pomalo pretenciozno, ovaj film  je nažalost samo za odabranu publiku. Može se reći dobra zamisao ali tanka realizacija, ili preveliki zalogaj za Ksavijer Buvoa. Vera u Boga, u ljubav i u dobro treba da budu tema za svakoga, nevažno u šta veruju, koje su boje kože ili čemu se mole.

Preporuka za ovaj film, samo ukoliko se razumete ili volite ovakve teme, u suprotnom, možete preskočiti!

Ocena: 5/10

autor recenzije: Sandra VujoševićLayout 1

Leave a Reply

Next Article25th Hour (2002)