Odbačen (2007)

Film „Odbačen“ Miše Radivojevića nikako nije snimljen radi ‘leba i igara, ili je u ovom kontekstu ispravnije reći – zarade i zabave širokih narodnih masa. To svakako ne znači da se ovaj reditelj i njegov film gnušaju popularnosti, pomame i dalekosežnih uticaja među gledaocima, već samo da su dovoljno veliki da to ne postave pred sebe kao jedini cilj. Reč je o art filmu, nekomercijalnom autorskom filmu, u kojem Radivojević hrabro iznosi lične stavove i moralne kodekse kroz kreativan pristup, surovo i beskompromisno stavljajući vlastitu istinu o tranzicionim godinama pred gledaoce. On pravi svoje donekle hermetično, nekonvencionalno delo, ogoljeno i izbliza prikazujući društvo mediokriteta u kojem se našao. Za razliku od mnogih autora koji često podilaze publici, Radivojević to čini bez zavesa sačinjenih od humora i banalizacije.Reject

Osim što govori o društvu, „Odbačen“ govori i o pojedincu, o individualnoj dilemi i ličnoj borbi glavnog junaka. Reditelj je tu ulogu poverio Svetozaru Cvetkoviću, nosiocu i njegovog ranijeg ostvarenja „Buđenje iz mrtvih” (2005) koje prikazuje turbulencije devedesetih godina, ali i kasnijeg filma „Kako su me ukrali Nemci“ (2011). Ova tri filma, sa naslovom „Odbačen“ u sredini, predstavljaju logičku i stilsku trilogiju kojom Radivojević zaokružuje svoju ličnu priču.

Cvetković reditelju uzvraća briljantnom glumom (u sva tri filma). Ispisuje poruke sigurnom rukom i kada plače i kada se grohotom smeje, i kada zuri i kada žmuri, i kada govori i kada ćuti. Na krajnje prijemčiv način oslikava hedonizam, intelekt i boemizam kojima se buni protiv vremena lažnjaka u kojem se zadesio a kojem ne pripada. U tom smislu on je srodan anti-junacima prethodno prikazanim u liku Aleksandra Berčeka iz drugih Radivojevićevih subverzivnih filmova („Kvar” i „Dečko koji obećava”). On kroz svoj opus otvoreno glorifikuje ciničnog buntovnika, neshvaćenog pojedinca, pomalo nalik na junaka vesterna, kojeg okolina doživljava kao autsajdera nesposobnog da se prilagodi društvenim promenama. Reditelj mu se uvek divi i uvažava ga zbog nepristajanja na izopačene novopropisane norme življenja, a istovremeno zbog pristajanja na usamljenost i marginalizaciju.

Za razliku od Berčekovih likova koji su u Radivojevićevim filmovima oličenje mladog pobunjenika u sopstvenoj revoluciji, Cvetkovićev lik, On, predstavlja sredovečnog muškarca koji bez obzira na zrelost i iskustvo takođe nema drugi način do otpor protiv novoustanovljenog sistema vrednosti. Upravo je otpušten sa radnog mesta u domaćoj filijali multinacionalne banke kojoj je potreban „nov pristup bez ležernosti, boemije i lažnog viteštva”, a on se „odupire novoj slici sveta (…) i kao čovek bez političkog angažmana iritira članove Upravnog odbora”. Od direktorke banke (Aleksandra Janković) čijom je odlukom glavni junak izgubio posao, eksplicitno saznajemo i da se zadužuje, pre nego što vrati jedan kredit podiže nova dva, da je razveden, neredovno plaća alimentaciju, kao i da mu je majka u jednom od najlošijih staračkih domova. Tako reditelj, u ovom slučaju i scenarista, bez okolišanja, ne previše, ali ipak pojednostavljujući stvari, bez teških zapleta i brzih promena u toku priče, pomoću nekoliko ključnih dijaloga prikazuje svog anti-junaka, ali i portret društva nasuprot kojeg On stoji. Cvetković kroz odnos sa nekoliko ljudi na koje je upućen otvoreno izgovara sve ono o čemu Radivojević snima film: Mogao sam sebi da pomognem na račun drugih u periodu otimačine i bezvlašća… nisam”. Kada dođe do novca, on plaća sve dugove velikodušno dajući i napojnice čime nam pokazuje da nedostatak materijalnih sredstava nije okosnica njegove propasti, kako to možda s početka izgleda. Njegova nevolja je dublja. Duševni raspad, beznađe, protivljenje svakoj akciji, odsustvo ambicija i umrtvljenost dovoljni su pokazatelji neprilagođenosti. Zna da se okolina infaltilnih poltrona ne može osloniti na njega barem isto koliko on ne želi zavisiti od nje. Oseća da je pogrešan i u pravu je. Zato odlazi. Ipak, taj odlazak, takoreći beg našeg junaka nije prosti kukavičluk. To je svesna autodestrukcija.88bf4b4f92432e45327f870c192

Izgradnju priče filma pomažu i ostali manji, ali dobro portretisani likovi: bivša žena junaka (Ljiljana Međeši), njegova majka (), kao i već pomenuta direktorka banke (). Iako veoma važni i izneti kvalitetnom glumom, čini se da je njihova najvažnija funkcija da Cvetkoviću, kao glavnom junaku, omoguće da ih stavi u podređen položaj, i po značaju za priču i glumački. Njihova uspešnost u odmerenosti je i njihov najveći doprinos filmu. Svoju funkciju nadograđivanja atmosfere ispunjavaju i muzika Kornelija Kovača, kao i fotografija Radoslava Vladića.

„Odbačen“ je angažovan. On je snimljen da bi govorio, čak vikao, i unosio se u lice onima koji su inertni i protokolarni. Među takvima koji su većina, koji su povodljivi i spremni na ustupke radi lakšeg „plivanja“ u novom sistemu, naš anti-junak je suvišan. Povlači se pred njima. Važnija od toga jeste rešenost da ne ustukne pred sobom. Proklet od vremena u kojem živi, ali svoj. U tom smislu „Odbačen“ je otvoreno pismo Miše Radivojevića upućeno svima koji istinski veruju u svoju suštinu, svojevrstan poziv da ostanu dosledni, baš kao što je on ostao dosledan gubitniku koji ga opseda, sebi i svojim filmovima. Poštujući ovu možda donekle manifestnu notu, pridružujem se autoru i film preporučujem „svima onima koji iz ličnih razloga odustaju i odlaze u prošlost i snove“, kako i piše pre odjavne špice.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Jasmina Boškovićcaa16adc5fa8dd1288da4c730b6ed84

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

3 Comments

  1. MIloshsh

    Bravo za recenziju! Savrseno napisano. Film je odlican u svim aspektima, meni je licno fotografija prelepa i to blago ljuljanje kamere u nekim scenama kao da prati talase na moru.

  2. Uros

    Gde se moze pogledati film u valjanom formatu?

  3. Siniša Stojčić

    Film je malo remek-delo.Radnja teče naizgled sporo,i taman kad pomislite da prelazi u dosadu,reditelj vas takvim šamarima budi da vam telo bridi,a duša prokišnjava.Scenario je priča većine nas koji nismo imali izbora,ili nismo hteli da menjamo izbor,svih gubitnika u prevratničkim vremenima.Sjajan scenario, odlična režija,a gluma,Cvetkovićeva gluma vrhunska,drugim rečima bez slabog mesta,Fotografija ubija ,a muzika širi mirisne sokove izgubljenim iluzijama,svim odbačenim gubitnicima.Nevažno kakve je odjeke film doživeo,on se svrstava u sam vrh evropskog autorskog filma,Sve čestitke.