Man_in_the_white_suit

The Man in the White Suit (1951)

Britanska kinematografija je jedna od najvitalnijih kinematografija Evrope i jedina koja je mogla da predstavlja ozbiljan pandan Holivudu. Upravo ovaj osećaj zdrave konkurencije između američkog i britanskog filma je radio u korist razvitka filmske umetnosti sa obe strane Atlantika. Britanski film je izvršio značajan uticaj na Holivud četrdesetih i pedesetih godina, da bi sa generacijom Novog holivuda (Skorseze, Kopola, Kubrik, Spilberg, Lukas) koja je donela najprofitabilnije filmove u istoriji filma izgubio trku i kasnije pokušao da sa manje ili više uspeha implementira nove tendencije u sopstvenoj industriji.Man_in_the_white_suit

Jedna od najznačajnijih britanskih producentskih kuća je upravo Ealing Studios za koju je između ostalog snimljen i drugi film Aleksander MekKendrika (). Ealing Studios će ostati upamćen po svojim komedijama a jedna od najboljih je i poslednji film koji je MekKendrik snimio za Ealing, odnosno Ladykillers (1955). Posle ovog filma on će se okušati u rodnoj Americi i snimiti remek delo Sweet Smell of Success (1957). Jedan od prvih uspešnih filmova reditelja je The Man In The White Suit gde je MekKendrik pokazao da je iskalio zanat, da je dobar pripovedač i da je zainteresovan za kontradikcije modernog kapitalističkog društva koje će kasnije elaborirati u Sweet Smell of Success.

Protagonista filma je Sidni Steton, entuzijasta i pronalazač koji na različite načine pokušava da se dočepa labaratorija različitih tekstilnih fabrika ne bi li ostvario svoj eksperiment u kome je na tragu da napravi neuništivu tkaninu koja odbija prljavštinu. Iako ga prvobitno uzimaju za ludaka, Steton uspeva da zadobije pažnju direktora Birnlija preko poznanstva sa njegovom ćerkom. Kada konačno uspe da napravi tkaninu a zatim i odelo, Steton se suočava sa pritiscima kapitalista koji se brinu za budućnost industrije, ali i radnika koji se brinu za posao. Radnici koji idealizuju borbu za svoja prava u kaptalizmu, se postavljaju vrlo pragmatično pred pretnjom da izgube posao, ne razmišljajući o široj slici onoga što bi Stetonov pronalazak mogao da donese. Priroda kapitalističkog sistema je ovde prikazana u svojoj banalnosti i Steton se ovde nasuprot krupnim kapitalistima mogao uporediti sa Teslom kao entuzijastom i idealistom, nasuprot pragmatičnog i profitu okrenutom Edisonu.

Neka rediteljska invencija se ovde ne može pohvaliti, ali se može reći da je ovo klasično snimljen film sa svom onim elementima koje Velsov Građanin Kejn doneo modernom filmu početkom četrdesetih. Gluma je besprekorna, ali su likovi podređeni priči tako da su sve uloge svrsihodne i svedene. Film koji može da stoji uz naslove klasičnog holivuda a pritom i društveno angažovan.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Vladan Maksimovićthe-man-in-the-white-suit

Leave a Reply

3 Comments

  1. Apocalypse

    To sto ste poceli da pisete recenzije za starije (ali sto se tice glume daleko kvalitetnije) filmove je fantasticno! Nadam se da cu uskoro procitati i recenziju za Witness for the prosecution, jedan zaista sjajan film.

  2. Milan

    Ovo je super sto dajete recenzije starijih filmova.Svaka cast i svaka pohvala.
    Da li bi ste molim vas mogli da uradite recenziju filma Babe's School Days iz 1915god?
    Gledao sam ga kao mali sa dedom.Ispricacu vam tu neobicnu pricu.
    Bio je to dedin omiljeni film.Nijedno drugo ostvarenje se nije moglo meriti sa njim.To misljenje se nije menjalo decenijama sve dok mu jednog dana nije eksplodirao crno-beli tv na koji je bio prikacen video rekorder.Od tog dana nekim cudom vidi svet u 3D.Da li su za to zasluzni delici monitorskog stakla u njegovim ocima koje lekari nisu uspeli da izvade,ili njegova tvrdnja da su ga pre 50god kidnapovali vanzemaljci,na kraju je nebitno,bitno je to da mu je danas omiljeni film Avatar.Cak je rekao da je Babe's School Days smece od filma.Kupio je Dvd Bly-ray pleyer i svakodnevno gleda Avatara.
    Posle nekoliko meseci desio se novi incident.Dvd se zbog opterecenog rada pregrejao i laser je zrak umesto na disk ispalio u dedine oci.Staklici u ocima pobudjeni laserskim zrakom stvorili su novi fenomen.Deda je mogao pustati film u svojoj glavi poput projektora.U pocetku nam je to njegovo stanje bilo zanimljivo,vodili smo ga na zurke,placali su mu da ide po manjim mestima i projektuje Avatara,cak su vrsili neke eksperimente na njemu.I to je trajalo nekih mesecak dana,deda je bio euforican,pun zivota,a bilo mu je 117god,posumljali smo da se cak podmladjuje kao Benjamin Button.Onda se jednoga danaposle nekoliko godina prosto zamrznuo.Nasli smo ga ispred laptopa,sa rukama na glavi.Procitao je recenziju Avatara na vasoj stranici.
    Upravo iz tog razloga mi je potrebna recenzija filma Babe's School Days iz 1915god,da pokusam sa tim Firmware-om da resetujem dedin sistem i vratim ga na fabricko stanje.
    Valjalo bi ako mozete sto pre.U ponedeljak mu je rodjendan,jubilarna 120godina
    Zahvaljujem unapred…

  3. Ja 123456

    MIlane i ja volim da trolujem al ti si pobednik …

Next ArticlePlay It Again, Sam (1972)