Pusher_3

Pusher III (2005)

Ovo je verovatno jedini nesrpski film u kojem je otprilike polovina dijaloga na srpskom jeziku, i u kojem je glavni protagonista Srbin. Poslednji deo kultne trilogije o mračnom svetu kopenhagenskog podzemlja na neki način zatvara krug i objedinjuje motive iz prethodna dva dela. U ovom filmu pratimo Mila, srpskog narko bosa i glavnog antagonistu iz prvog Pusher-a, koji se kao epizodista pojavio i u nastavku, a zatim postao centralni lik za sada poslednjeg dela Pusher franšize. Ujedno, Milo je jedini lik koji se pojavljuje u sva tri filma, u tumačenju Zlatka Burića, kojem je ovo postala najprepoznatljivija i definitivno najbolja uloga u karijeri.Pusher_3

Celokupna radnja filma sadržana je u jednom danu Milovog života, koji će naravno spletom okolnosti postati zamršeniji nego što bi trebalo, a mnoge stvari će se oteti kontroli. Za razliku od prethodna dva dela ovde Milo () ne izgleda nimalo moćno, niti kao neko ko uliva strahopoštovanje. Ostareo, izmučen dotadašnjim načinom života, znatno je izgubio svoj pređašnji ugled i moć, dok novi, mladi i agresivni dileri prete da mu preotmu posao. Iščekujući novu pošiljku narkotika Milo saznaje da je umesto heroina greškom dobio ekstazi pilule sa kojima nikada nije radio i o kojima ništa ne zna. Ipak kako ne bi pokazao svoju nemoć i izložio se podsmehu od strane svojih albanskih dobavljača Milo pristaje da zadrži problematične pilule i pokuša da ih proda dok mu ne stigne prava pošiljka. Paralelno sa novim poslom Milo priprema i veliku rođendansku proslavu svojoj razmaženoj 25-ogodišnjoj ćerki Mileni (), a takođe pokušava da se izleči od zavisnosti posećujući sastanke „Anonimnih narkomana“. Pošto se posao sa ekstazijem iskomplikuje, a Milo nađe u sličnoj situaciji kao Frank iz prvog filma, neće mu preostati ništa drugo nego da još jednom u pomoć pozove svog starog saborca Radovana (), koji se u međuvremenu povukao iz posla i otvorio restoran (o čemu je bilo reči u prvom delu).

Zgusnutom radnjom i brzim tempom, ovaj film će vas čitavo vreme držati pod pritiskom i na ivici nerava, zajedno sa glavnim junakom. Izložen velikim naporima i stresom, što zbog pokušaja da bude izigran i prevaren u poslu, što zbog zahteva svoje bahate i neobazrive ćerke, Milo će padati u velika iskušenja pokazujući koliko je teško i gotovo nemoguće preko noći izmeniti sebe i izvući se iz blata u kojem se godinama, svesno i sa uživanjem valjao. Ipak, i pored očiglednih činjenica da je Milo loš i nemoralan lik koji je nanosio zlo i patnju drugima, i da je na neki način zaslužio to što mu se događa, on ume da pokaže i svoju dobru stranu. To je naročito očito u sceni kada poljski makro u njegovom lokalu počne izuzetno nasilno da se ponaša prema devojci koju je trebalo da proda u belo roblje, a Milo koji je i sam roditelj ženskog deteta stane u zaštitu nesrećne devojke. Tada on opet pokazuje svoju sadističku, nasilnu stranu koja iako upotrebljena zarad dobrog dela samo pokazuje duboku rascepljenost njegove ličnosti. U toj sceni koja predstavlja na neki način kulminaciju čitavog filma vidi se Milov očajnički pokušaj da povrati poljuljano samopouzdanje i narušen ugled.144405.1

 Snimljen identičnim stilom kao i njegova dva prethodnika, ovaj film je ipak nešto mračniji i mučniji za gledanje. Kao i Milova ličnost u filmu se takođe prepliću dva ambijenta. Prvi je priprema za proslavu i sama proslava Mileninog rođendana u kojem dominira tipična atmosfera srpskog slavlja (ispraćaja, svadbe, rođendana, slave itd) sa pratećom ikonografijom i scenografijom. U svemu tome Milo pokušava da se predstavi kao brižan i dobar otac i domaćin. Sa druge strane su ambijenti prljavih ulica, lokala, magacina i sličnih ne tako prijemčivih lokacija u kojima narko bos Milo vodi svoje poslove. U zavisnosti od toga u kojem od njih se nalazi ta strana ličnosti u njemu dominira. Napominjem da ovaj deo sadrži i najbrutalniju scenu čitave trilogije, a i jednu od najbrutalnijih scena gangsterskih filmova ikada prema kojoj scene iz Kuma ili Skarfejsa izgledaju kao dečiji filmovi. Reći ću samo da je u pitanju vrlo realističan  prikaz uklanjanja dva tela uz obilje detalja. Oni koji imaju slabiji želudac neka ubrzaju ili preskoče taj deo.

 Što se glume tiče Zlatko Burić apsolutno dominira ovim filmom i njegovom liku je posvećeno i najviše prostora. Istovremeno dopadljiv ali i groteskan, Milo je živ čovek, daleko od klišetiziranih crno/belih predstava kriminalaca iz holivudske produkcije. Ostali likovi u filmu su uglavnom u senci Milovog lika, uz nešto više prostora dodeljenog Radovanu pred sam kraj. Ali to nikako nije nedostatak ovog filma s obzirom da on predstavlja portret jedne pre svega tragične ličnosti.

 Refn () je ovim delom zaokružio svoju priču o mračnoj strani ljudskosti, o usponu i padu, stranputici, samouništenju, potrazi za iskupljenjem i samopoštovanjem. Reditelj kroz sva tri filma svet kriminala koristi kao pozornicu za svoje karaktere, duboko posrnule i potonule u mrak dopuštajući nam da ih posmatramo i zajedno sa njima saosećamo, patimo, smejemo im se ili ih osuđujemo dok pokušavaju da pronađu izlaz iz bespuća u koje su se sami upleli. Premda nema direktne povezanosti između delova,  i svaki se može posmatrati kao zasebna i nezavisna mikro celina ipak je najbolje gledati ih hronološkim redom, naročito kada je ovaj završni deo u pitanju kako bi se uvidela razlika između Milove pojave u prvom i trećem delu. Na mene je ovaj deo ostavio najveći utisak od sva tri filma, i u skladu sa time dajem mu najveću ocenu (da ne pomislite da je iz „patriotskih“ razloga). Fanovi odavno priželjkuju još nastavaka, a na internetu se vodi diskusija ko bi mogao biti novi glavni junak; Radovan, Milena, Kusse Kurt, Little Muhammed, Luan ili neko drugi za sada se samo nagađa, dok je Refn spomenuo da ima napisan scenario i za četvrti deo, ali bez konkretnih detalja. Do tada, dok se i ako se snimi četvorka uživajte u ovoj kultnoj trilogiji.

Ocena: 9/10

autor recenzije: Daniel KrstićPusher-III

Leave a Reply

Next ArticleTorrente, el brazo tonto de la ley (1998)