The-Conjuring-2013-Movie-Poster

The Conjuring (2013)

Davno je prošlo „zlatno doba“ horor filmova sedamdesetih i osamdesetih. To je bilo vreme kada je ovaj „ozloglašeni“ i odvajkada potcenjeni žanr bio na vrhuncu i iznedrio neke od najvećih klasika, ne samo žanra već čitave filmske umetnosti. Poslednje dve decenije čini se da je horor žanr u ćorsokaku, barem kada je u pitanju američka produkcija. Iako pojedini američki režiseri uspevaju svojim delima da pokažu da američki film može još uvek da iznedri dobar horor naslov, primat je zadnjih godina prešao u Evropu (pre svega Španiju i Francusku) i Aziju (Japan i Južna Koreja). Reditelj ovog filma James Wan () pripada toj maloj grupi režisera koji su uspeli da prodrmaju usnuli i posrnuli američki horor i ponude osveženje. Prvim delom filma „Saw“ je pokazao da je sa malim budžetom moguće napraviti intrigantan, napet i prilično nasilan film koji mu je doneo veliku zaradu i koji danas ima kultni status kako među poklonicima žanra, tako i među običnom publikom koja je hrlila u bioskope iako je film imao oznaku NC-17 (zabranjeno za mlađe od 18 godina). Posle toga Wan je imao nekoliko manje-više solidnih horor radova, a čini se da se ovim filmom vratio na stazu uspeha pošto film za sada beleži odličnu zaradu i dobar prijem kako od kritike, tako i od gledalaca. Umesto horor-trilera sa elementima torture porn-a ovoga puta je u pitanju klasičan horor film o ukletoj kući sa duhovima i demonima čijim je nelagodnim prisustvom i uznemiravanjem izložena jedna novodoseljena prosečna američka porodica. Pa još sve to bazirano na istinitim događajima.The-Conjuring-2013-Movie-Poster

 Radnja filma je smeštena u 1971. godinu u mestu Harisvil na Rod Ajlendu. Porodica Peron koju čine otac Rodžer () i majka Kerolin () sa svojih pet kćeri se doseli u staru, zapuštenu kuću sa velikim placom koji se nalazi pored jezera. Iako stara, kuća deluje lepo, okružena je prirodom i što je najvažnije dovoljno je velika i prostrana za mnogočlanu porodicu. Srećni što konačno imaju dom kakav su želeli Peronovi užurbano rade da urede svoj novi dom, međutim već prvog dana otkriju tajna zazidana vrata koja vode u podrum ispod kuće, a narednog jutra njihov pas koji je odbio da uđe i prespava u kući pronađen je mrtav u dvorištu. Potreseni ovim tragičnim događajem oni nastavljaju sa svakodnevnim životom u svom novom domu, ali kako vreme prolazi sve više čudnih i zastrašujućih stvari počinje da se dešava. Satovi se svake noći zaustavljaju u tačno određeno vreme, vrata lupaju, slike padaju sa zidova, osećaju se čudni mirisi nalik pokvarenom mesu i čuju se misteriozni glasovi i koraci. Posle nekog vremena misteriozni i nevidljivi „stanovnici“ kuće počinju da napadaju samu porodicu, naročito se okomivši na majku i najmlađe ćerke. Postaje jasno da u kući ima još nekoga i da taj neko nije nimalo dobronameran. Saznavši za paranormalne istražitelje koji se bave duhovima i sličnim fenomenima, bračni par Eda () i Lorejn Voren (), Kerolin Peron odlazi do njih i moli ih da pomognu njenoj porodici. Vorenovi pristaju i dolaze u njihovu kuću shvativši da u njoj postoji prisustvo nečistih sila i da pred sobom imaju slučaj sa kakvim se nikada pre nisu susreli. Otkrivajući mračnu i zastrašujuću prošlost svog novog doma Peronovi uz pomoć Vorenovih počinju borbu ne samo za svoj dom već i za vlastite živote posle koje više niko od njih neće biti isti.

Kao što sam već napomenuo u uvodu,  priča je zasnovana na navodno istinitim događajima. Porodica Peron zaista postoji i njeni članovi stoje iza toga da je film realna predstava užasa koji su oni doživeli, naravno uz izvesno preuveličavanje, dramatizaciju i određena odstupanja kako bi sve bilo filmičnije i ostavilo bolji utisak na publiku. Vorenovi su se zaista bavili paranormalnim fenomenima, držali predavanja na teme demona, duhova i posednutosti, a bili su uključeni i u slučaj „Užasa iz Amitvila“ po kojem je takođe krajem sedamdesetih snimljen film, a kasnije i brojni nastavci i rimejci. Inače Lorejn Voren je učestvovala kao „stručni konsultant“ tokom snimanja „The Conjuring“. Rad i slučajevi na kojima su Vorenovi radili su puni kontroverzi i mnogi su ih označili kao šarlatane i lažove, dok drugi veruju da tu zaista ima nečega. No, vratimo se filmu o kojem je reč.o-THE-CONJURING-facebook

 Iako na prvi pogled deluje da ovaj film ništa novo ne donosi horor žanru, što u suštini jeste tačno, on ipak predstavlja izvesno osveženje i dobar zalogaj i za fanove strave, i za širu publiku. Bez pretenzije da bude revolucionaran i pomera granice izdržljivosti besomučnom eksploatacijom krvi, nasilja, golotinje i psovki ovaj film kombinuje sve dobro poznate elemente strave i užasa u sasvim zadovoljavajuću i pre svega gledljivu celinu koja ne vređa inteligenciju gledalaca i pruža ono što horor žanr i treba da čini, a to su napetost, jeza i strah koji na momente prelazi u užasnutost. Dakle, ovde imamo staru premisu uklete kuće u koju dolaze novi stanovnici ne znajući za njenu mračnu prošlost i bivaju postepeno i sve više izloženi užasu kakav nisu mogli ni da zamisle. Režiser Van polako i postepeno podiže jezu, uz povremene nagle trzaje, da bi se situacija ponovo smirila, a publika odahnula, a svaki sledeći put užas bi bivao sve veći i zlokobniji. Početak i prva polovina filma sve do dolaska Vorenovih možda najviše podseća na „Paranormal Activity“ ali napominjem da je u „The Conjuring“ sve to izvedeno na mnogo inteligentniji, smisleniji i jeziviji način sa očiglednim nagoveštajem onostranog i demonskog prisustva. Plus, što je ovo pravi igrani visokobudžetni film, a ne pretenciozni i izvikani smarački mockumentary kao pomenuti film. Sa dolaskom Vorenovih film kao da evocira sećanja na Hoperovog „Poltergajsta“ da bi se na kraju pretvorio u „Egzorcistu“ podsećajući nas zašto je to za mnoge najstrašniji film svih vremena.the-conjuring

 Možda vam sve ovo deluje kao isprazna papazijanija i plagijat, ali cela priča zapravo pije vodu. Nije dosadna i kao što sam već rekao ispunjava ono što treba da bude cilj svakog horor ostvarenja. Pri tome to čini bez gotovo ijedne prolivene kapi krvi i CGI efekata oslanjajući se isključivo na montažu, zvuk, šminku uz minimalne kompjuterske efekte, a dodatni efekat svakako dodaje pomisao da je sve to istinita priča. Kamera u filmu je stabilna, bez mnogo drmusanja i cimanja, osvetljenje je ujednačeno tako da bilo da se radnja dešava u mračnom podrumu ili dnevnoj sobi sve je dobro vidljivo, slika je oštra i bistra. Zvuk je takođe jasan i čist, uz možda ponekad nepotrebno pojačavanje radi dramatičnosti u određenim situacijama. Glumačka ekipa je manje više ujednačena i svi su dobro izneli svoje uloge, kako odrasli, tako i deca, bez mnogo preglumljivanja.

 Čini mi se da je „The Conjuring“ najbolje posmatrati kao omaž velikim horor klasicima, i to dostojan omaž. Na sličan način kao Ti Vestov film „The House of the Devil“ ovaj film se ne stidi da pokaže ko su mu uzori i sa kog izvora se napaja što je po mom mišljenju mnogo bolje i iskrenije od beskonačnog štancovanja nastavaka uveliko izlizanih i istrošenih franšiza ili čestog posezanja za rimejkovanjem starih klasika ili radova reditelja izvan engleskog govornog područja. Pogotovo kada pri tome konačan rezultat ispadne sasvim zadovoljavajuć. Napominjem da sam film gledao u bioskopu i da je možda zbog toga utisak bio veći nego da sam ga gledao kod kuće u sobnoj atmosferi. Ali ne verujem da bi to umnogome pokvarilo utisak jer kada su u pitanju noviji horor naslovi, malo koji je uspeo da mi privuče pažnju i da me ne natera na sarkastičan smeh i želju da ga već posle pola sata ugasim i odem na spavanje, izazivajući potpuno kontra efekat od onoga koji bi trebalo da postigne. Ovaj film je uspeo i da mi održi pažnju a i da me štrecne u par momenata bez obzira što sam takoreći sve ovo već ranije video. Ukoliko ste u mogućnosti pogledajte ga u bioskopu (kod nas je preveden kao „Prizivanje zla“), jer slobodno mogu reći da je ovo najbolji američki horor ove godine, a možda i najbolji horor uopšte u 2013. godini.

Ocena: 8/10

 autor recenzije: Daniel KrstićTHE CONJURING

Leave a Reply

15 Comments

  1. Miša Tumbas

    S' obzirom da sam veliki fan ovih "podžanrova" sa ukletim kućama i mračnim pričama ne bih bio baš najobjektivniji u ocenjivanju. Reći ću samo: Dobar! Nek' pogleda ko nije!

  2. Бранко

    Хорор је баш јединствен жанр где критеријум шта је добро а шта не изузетно варира од особе до особе.
    Мени овај филм није ништа специјално. Класична прича у којој су укомбиновани мотиви уклете куће и егзорцизма без пуно мозгања и жеље да се у све то унесе нешто иновативно и јединствено.
    Ок филм за погледати али мислим да је генерално overrated.

    • Daniel Krstić

      Kao što i napisah u recenziji, ovaj film nije doneo ništa novo žanru već je kombinovao stare i dobro poznate elemente ali na pravi način, i rezultat je bolji od očekivanog. Da se razumemo, ulazeći u bioskop očekivao sam još jedan holivudski bullshit, a izašao sam zadovoljan onim što sam video.

      • Бранко

        Eлем, у рецензији си споменуо да је ово најбољи амерички хорор ове године са чим се не бих сложио. Мени је V/H/S 2 убедљиво најбољи хорор године и баш бих волео да видим рецензије оба V/H/S филма на овом сајту.
        Када сам већ код хорор наслова у овој години, ево једног који тек треба да изађе и којег са нестрпљењем очекујем Hooked Up – http://www.imdb.com/title/tt3160020/

        • Daniel Krstić

          Napisao sam "možda i najbolji horor u 2013. godini". Nisam ga proglasio najboljim jer ipak ima još tri meseca do kraja godine, ali čisto sumnjam da će se do kraja pojaviti neki bolji horor. Ovaj što si naveo možda bude zanimljiv, videćemo već. A što se V/H/S-a tiče, meni je taj found footage žanr izvikan i mnogo radije gledam klasičan igrani horor nego kvazi dokumentarce i slično. Doduše nisam pogledao dotični film ali pročitah mnoge recenzije o istom i nisam bio ubeđen da treba da mu posvetim svoje vreme. Možda ga sad i pogledam čisto da vidim slažem li se sa tvojim mišljenjem i jesam li možda precenio "The Conjuring". 😉

  3. Milosss

    Odgledacu ovo,po promotivnom materijalu izgleda obecavajuce… Ali s obzirom da se za paranormalnu aktivnost uopste ne slazem,moracu uzeti recenziju sa rezervom…

    • Daniel Krstić

      Paranormal activity je jedan od najizvikanijih horora prethodne decenije. Toliko sam očekivao od tog filma, a umalo nisam zaspao dok sam ga gledao. Mislim čitav horor se svodi na pomeranje posuđa, mrdanje zavesa i lupanje vrata da bi na kraju sve bilo zbrzano i razrešeno u 5 minuta. Pa još sve spakovano kao mockumentary kako bi se pojačala uverljivost. Kod mene to nije prošlo, jer sam od tog filma na osnovu glasina očekivao mnogo a potpuno sam se razočarao. Pogledaj "The Conjuring" pa sam zaključi. Možda ti se i ne dopadne, meni je bio više nego ok. 🙂

  4. Milosss

    Veoma,veoma,VEOMA dobar!!! Treba pogledati jedan od boljih horora generalno,najbolji u poslednje vreme sigurno…

  5. milospinkfloyd

    nepotrebno opsirna recenzija

  6. nikola

    Dobar horor. Imao sam vrlo minimalna ocekivanja od ovog filma zbog sto puta vec prikazane price, ali nisam se pokajao isto.
    Dobra recenzija, samo malo manja ocena zbog izmucene teme.6,5/10

  7. dr,b

    Odlican film,upravo onako kako ja volim. Napetost i jeza konstantna bez brutalnih scena kasapljenja i krvi koja siklja kao iz fontane .

  8. Luka

    od filma sam dosta ocekivao ali nista posebno, izlizana radnja filma na koju foru vec ima puno filmova, ali razlika ovog filma od ostalih je definitivno u kvalitetu sto je jedina dobra stvar u filmu, falilo je malo po meni twistova u radnji jer se sve znalo od pocetka, citao sam da je ta porodica cela imala problema sa narkoticima i alkoholom pa bi mozda bilo zanimljivo da su na taj nacin prikazali ceo film msm da bi bio film bio dosta zanimljiviji, od mene ocena 6/10 🙂

  9. Ivan

    Jedan od boljih horora u zadnje vreme,ako ne i najbolji.Retki su uopšte dobri filmovi ovog žanra.

Next ArticleRush (2013)