upcolor

Upstream Color (2013)

Pisac, režiser i glumac , je zauzeo kultno mesto među poznavaocima nezavisnog filma svojim debijem, niskobudzetnim sci-fi ostvarenjem “Primer” iz 2004. godine. Ljubitelje ovog originalnog filma, krajem 2012. je obradovala informacija da Carruth-ov novi film “Upstream Color” izlazi na prolece 2013. Pozitive recenzije sa filmskih festivala, samo su povecavale znatiželju, a minimalistički marketing i predivni trejleri su samo dolivali ulje na vatru. Čekanje se isplatilo jer je “Upstream Color” zaista film kakav nikada ranije niste videli.upcolor

“Upstream Color” se odlikuje veoma apstraktnim načinom naracije. Radnja je izneta vizualno, kroz same scene. Dve trećine filma ne sadrže nikakav dijalog, a i kada isti postoji, sveden je na minimum. Ipak, film nije nimalo osiromašen, niti usporen ovom činjenicom. Bio sam čak i iznenađen koliko mi je ovakav način izražavanja, u stvari prijao. Za razliku od Primera, fabula nije komplikovana i sasvim je razumljiva, iako je prenesena na neobičan način.

Takodje, “Upstream Color” ne igra na kartu intelektualne stimulacije, već pokreće kroz emocionalni utisak. Žanrovski svrstati ovaj film je veoma nezgodno, jer pocinje kao naucno-fantastični triler, ali se nastavlja kao drama prožeta posledicama događaja sa pocetka filma. Možda bi najbolji opis ovog filma bio romantični sci-fi triler, ali ni tako nebi obuhvatili sirinu filma.

Naime, na samom početku filma devojka Kris () je kidnapovana i zaražena parazitom, koji osobu stavlja u ekstremno sugestibilno stanje. Posto je u takvom stanju prepisala imovinu svom kidnaperu, parazit je prebačen u svinju, čime ona ostaje u mentalnoj konekciji sa životinjom, ali i zaboravlja sve minule dogadjaje. Kris nije jedina kojoj se ovo dogodilo. Igrom slučaja ona upoznaje Džefa (), i oni nesvesno postaju telepatski povezani. Takođe, film konstanto preispituje samo shvatanje identiteta, percepije i pamćenja, i koketira sa idejama o telepatiji i arhetipima oca i majke. Vizualno, film morao da bude besprekoran da bi sama ideja bila prenesena kroz neobičnu formu. Pri tome u potpunosti uspeva i jedan je od najlepših ove godine. Odlikuju ga široki kadrovi, i kontrast između hladnih i toplih tonova, praveći gotovo Rembrantovski efekat. Fotografija je besprekorna, i povremeno podseća na Mallikove () radove. Gluma je veoma ograničena čudnom formom filma, tako da se moze reći da su glumci sasvim dobro uradili svoj posao, iako su bili ograničeni prostorom koji im je dat. Povremena sterilna atmosfera je neretko gušila neosporan talenat  koji Ejmi i Šejn poseduju.

Generalan utisak je da Upstream Color uspeva da kroz naučno-fantastični motiv ispriča jednu ljudsku priču, stavljajući shvatanje lićnosti pod lupu. Ovo je jedan smeo film, koji bi mogao da promeni način na koji snimamo, gledamo i osećamo filmove. Apsolutna preporuka za sve ljubitelje eksperimenta i novotarija.

Ocena: 10/10

autor recenzije: Nikola Živkovićupstream-color

Leave a Reply

3 Comments

  1. bobannov

    Zanimljivo, baš sam juče gledao, i, evo, kod vas na sajtu.
    Znao sam šta da očekujem, pošto je "Primer" 2004. godine postao neka vrsta mini kulta među pobornicima SF-a, pogotovo zato što je minimalnim filmskim sredstvima ispričao jednu kompleksnu priču. Ovaj film, nastao nakon 9-godišnjih neuspelih pokušaja Šejna Karua da režira nešto čitokrvniji SF (čije neke kadrove možemo da vidimo na kompjuteru glavne junakinje na početku ovog filma), potpuno je drugačiji doživljaj od "Primera", pre svega u emotivnom i vizualnom iskustvu. Iako na tragu Terensa Malika i njegovih poslednjih ostvarenja, "Upstream color" uspostavlja neku svoju "karuaovsku" stilizaciju, mešavinom kvazifuturističkih obezličenih enterijera sa toplim slikama prirode. Međutim, ovo je film pre svega, makar je meni tako zaličalo, o identitetu, shvatanju identiteta i svojevrsna alegorija o odnosu čoveka i boga, tj. slobodne ljudske volje i sila koje svakodnevno deluju na nas. Alegorija smeštena u priču o čoveku koji uzgaja prasiće u koje su presađeni crvi-paraziti koji su pre toga bivali u ljudskim domaćinima, i ljudima koji su telepatski povezani sa životinjama i između sebe do te mere da im se svesti i sećanja prepliću ipak je nešto što ne viđate svaki dan, i apsolutno nesvakidašnje filmsko iskustva, šta god o filmu mislili. Posle ovog film, Šejn Karu, koji je inače, čini mi se, po struci softver dizajner, ili će po senzibilitetu postati naslednik Kjubrika i Malika, ili će postati deo mini opskurne SF festivalske scene. Voleo bih da vidim još neke njegove filmske ideje

  2. Vuke

    Fenomenalan film koji se ne viđa često.

  3. Borghia

    Ovakvo sranje već odavno nisam gledao. Moraš biti 110% napušen, lud, pijan i onda možda nećeš žaliti vrijeme potrošeno da to pogledaš. Katastrofa, to mi liči na ono kad odeš u galeriju slika i sad na bijelom platnu stoji jedna točka (boja nebitna i jedva vidljiva), a njih 10 tamo baljezga o providnosti autora slike, njegovoj genijalnosti itd. itd, pa neznaš jesi li sam lud ili su oni ludi, a mislim da oni sve u strahu jedan od rugoga, pa valjaju takve pi…darije, da im netko od njih ne kaže da u koju su to oni akademiju išli.

Next ArticleThe Hobbit: The Desolation of Smaug (2013)