We+Are+What+We+Are

We Are What We Are (2013)

Poslednjih nekoliko godina američki horor film nije imao mnogo šta da ponudi. Filmovi poput V\H\S, Insidious i Evil Dead-a su razbijali sada vec razrađenu i jeftinu formu američkih horora, čiji jedini uspeh je da nas dva- tri puta u toku filma prepadnu naglim scenama. “We Are Who We Are”, film rezisera Džima Mikla (Jim Mickle), autora ostvarenja kao što su Transamerica i Stake Land, je rimejk istoimenog Meksičkog filma (naslov u originalu “Somos lo que hay“). Inspirisano Southern Gothic literaturom, ovo ostvarenje je predvodnik nove generacije amerčkog horor filma, koji se više osvrću na jezivu atmosferu filma, pokušavajući da na takav način prenesu strah do publike.We+Are+What+We+Are

Radnja filma prepričava događaj, koji nije nerealan, i moguće je da se desi, naročito u manjim i zatvorenijim sredinama. Sama realnost ove situacije nam doista sleđuje krv u zilama i čini ovaj element filma njegovim najjačim oružijem. Naime, priča prati porodicu Parkers, koju pogađa iznenadna smrt majke i zene, ostavljajući oca Frenka (), sa ćerkama Ajris () i Rouz () i sinom Rorijem (). Ali Parkersovi nisu obična porodica. Oni prate običaje svojih predaka, i u čudnom ritualu praktikuju kanibalizam. Pored toga što Ajris i Rouz, sada moraju da preuzmu obaveze u ritualu koje je do tada njihova majka obavljala, celokupna porodica se suočava sa opasnošću da njihova tajna bude otkrivena.

Iako je fabula veoma razrađena, i u sebi nosi tešku dramu i visoku tenziju, izvedba ovog filma nije ispratila kvalitet priče. Povremeno je film bespotrebno spor, pokušavajući na taj način da izdigne kulminaciju događaja. Na žalost, u ovom pokušaju apsolutno ne uspeva i posle svega vam ostaje gorak ukus u ustima i razočarenje za propuštenim potencijalom. Ovaj nedostatak, utiče na sve druge aspekte filma. Gluma je zbog nepotrebnih scena neretko neupečatljiva i bleda. Amber i Džulija, jednostavno nisu prenele konflikt, koji postoji u devojčicama posle smrti majke, dok je Bil Sejdž, koji je trebao da predstavi konzervativnog i patrijahalnog religijskog fanatika, apsolutno promašio ulogu. Svetla glumačka tačka je Majkl Parks (), koji kao sporedni lik (Doc Barrow), jedini uspeva da dočara patnju žrtvi ove porodice u hladnoj južnjačkoj sredini.

Vizualno, film izgleda prilično lepo. Obiluje tamno braon tonovima, fotografija povremno podseća na film Stoker, i definitivno izgledom izvlači prethodno navedene mane. Generalno, “We Are What We Are” nije dosegao potencijal koji nosi u sebi. Iako je uloženo puno truda, drama koja je originalno zamišljena nije uspešno preneta do gledaoca. Ipak, ovom ostvarenju se mora priznati da ima fantastičnu atmosferu, čime horor film prenosi na drugi, podsvesni nivo. “We Are What We Are” ne bih preporučio osobama sa slabim stomakom.

Ocena: 6/10

autor recenzije: Nikola Živkovićwe-are-what-we-are10

Leave a Reply

Next ArticleThe Wackness (2008)