Blue_Jasmine_poster

Blue Jasmine (2013)

Nebrojivo mnogo puta sam na ovog blogu ostavio brojne pokazatelje iz kojih se izuzetno lako može zaključiti da nisam poklonitelj stvaralaštva Vudija Alena (). Iako razumem privrženost brojnih ljudi nekim njegovim stariji projektima, ono što je dotični izbacio u poslednjh desetak godina ne vidim nikako drugačije nego kao izuzetno jeftine amerikanizovane razglednice velikih evropskih gradova koje preplavljuju likovi koji su bizarno mnogo isforsirani da poprime sve Vudijeve neurotične manire. Iako često predentuju da budu pretenciozni, noviji Alenovi filmovi su toliko plitki sa svojim sadržajem da je zaista postalo izuzetno naporno ih gledati. Napisavši sve ovo, kao svaki pravi nezasiti mazosihsta, naprosto nisam bio u stanju da proskočim neki naslov, te sam se sa velikom rezervom upustio u gledanje “Blue Jasmine”, očekujući tu, sada već tradicionalnu šamarčinu od novog Alenovog filma.Blue_Jasmine_poster

Radnja filma “Blue Jasmine” prati određenu damu iz visokog društva koja iz Njujorka leti u San Francisko nakon što sumnjivi poslovni ugovori njenog supruga bivaju razotkriveni. Doživevši nadrealan kulturološki šok po dolasku u oskudan stan svoje sestre, naša protagoniskinja pokušava na sve moguće načine da se organizuje i pronađe svoja vrata nazad u “crème de la crème” društva.

Ono što definitivno odmah treba istaći jeste da je “Blue Jasmine”, iako prepun mana, daleko nešto najkvalitetnije što je Alen u poslednjih deceniju-dve izbacio. Ovaj 78-godišnji američki reditelj i scenarista napokon odbacuje svoj falični koncept romantičnih komedija i kreće da se bavi malo ozbiljnijom temom, gde pored standardnih pitanja seksualnih tabua istražuje i staleške razlike i kvalitet života sa i bez velike materijalne zaleđine. Alen ovde pokušava da secira dva društvena miljea i pomoću veza nekoliko kulturološki potpuno različitih aktera, prikaže tu drastičnu esencijanu razliku u sagledavanju ljudskih i materijalnih vrednosti.

Ono što me je zaista ovde iznenadilo jeste koliko je Alen zapravo truda uložio u izgradnju samog lika protagonistkinje. Naša glavna akterka, koju izvanredno portreiše Kejt Blanšet (), tačno predstavlja onu personu čiji je balončić od sapunice u kojem je živela iznenada pukao i ona sada pored toga što ne zna da se snađe u stvarnom životu, nije sposobna ni da se tako postavi da zapravo zatraži pomoć. Vođena svojim visokim egom i nadmenim uverenjima, ova žena je spremna sebi da iznese bilo kakav scenario u glavi i poveruje u njega samo da se ne bi suočila s realnošću i videla zapravo koliko nije posebna, niti bitna.

Pošto je “Blue Jasmine” karakterna studija jednog lika i u svojoj esenciji ništa drugo nego “one-trick pony” s jednim dobrim okretom, Alenu je ostalo dosta prostora da popuni između prvog i poslednjeg čina. Naravno, isti se odlučuje da to uradi s svojim čuvenim nadmenim i pretencioznim dijalozima koji pucaju od šupljine, te se u nekoliko navrata dešava da smo previše zaokupirani predugačkim raspravama između likova koje zapravo nigde ne vode. Niti su dovoljno interesantne da zaokupiraju pažnju, niti predstavljaju važne momente za dalji razvoj priče.Blue-Jasmine

“Blue Jasmine” iako u samoj ideji deluje kao izuzetno funkcionalna priča koju ne treba previše komplikovati, često ispašta od strane svog narativa koji pored toga što je dosta bangavo ispresecan brojnim flešbekovima, ume i u određenim momentima da zaluta van teme i pomeri ono što je bitno van fokusa. Fotografija i kadrovi u filmu su zaista lepi. Svaki frejm je pun toliko mnogo interesantnih detalja da se slobodno može pauzirati i detaljnije analizirati.

Definitivno najsnažniji faktor ovog filma jeste gluma Kejt Blanšet. Zapravo, čitav projekat “Blue Jasmine” se može protumačiti kao brisana platformana na kojoj Kejt ima punu slobodu da pokaže šta tačno zna. Njene emocije, kao i duševna stabilnost tokom svih 98 minuta filma osciliraju, što čini ovaj projekat vrednim gledanja i pored njegovih brojnih mana. Iako je ostatak kastinga sastavljen od brojnih proslavljenih holivudskih imena, ne bih rekao da je neko nešto posebno izašao iz svoje komforne zone da bi bio vredan pomena. Recimo da je Alek Boldvin () jedan od upečatljivijh iz ovog ansambla, iako je i on u svom standardnom izdanju.

Tehnički gledano, “Blue Jasmine” je dosta ofrlje sklepan film, ali poseduje određene kvalitete koji ga čine itekako vrednim vaše pažnje. Jedan od definitivno boljih pokušaja Vudija Alena. – Pogledajte ovaj film ako ni zbog čeka drugog, onda zbog fantastične glume Kejt Blanšet.

Ocena: 6/1oMCDBLJA EC001

Leave a Reply

10 Comments

  1. Sandra

    Prica i likovi podsecaju na A Streetcar Named Desire. Ne znam da li je posluzio kao osnov, nisam citala kritike i komentare vezane za film.

  2. Otpisani

    Ne znam šta me je nateralo da odgledam film do kraja. Obožavam Vudija, ali ovo mi je jednostavno… prosečno. Mislim da je i ocena i više nego adekvatna, da nema neverovatne glume od strane Kejt, ne bih imao u suštini ni jednu pozitivnu stvar da kažem za film. OK zamisao, i šta već sve ne, ali potpuno, kao što i sam reče, loše sklepan film. I u većini trenutaka mi je delovao kao potpuno nepotreban.

  3. Konigsberg

    "Neobrojivo (ova rec ne postoji u srpskom jeziku) mnogo puta sam na ovog blogu ostavio brojne pokazatelje iz kojih se izuzetno lako može zaključiti da nisam poklonitelj stvaralaštva Vudija Alena (Woody Allen)."

    Kada kriticar zapocinje tekst sa ovom recenicom mozemo ocekivati da sama kritika nece biti nista drugo nego uopsten osvrt na Vudijev rad, sa poprilicnom dozom povrsnosti i neznanja. (sto ne prilici ovom sajtu).

    Dacu samo jedan, mozda najbolji primer u prilog tome – citiram: "Ono što odmah treba istaći jeste da je “Blue Jasmine”, iako prepun mana, daleko nešto najkvalitetnije što je Alen u poslednjih deceniju-dve izbacio".

    Match Point, Deconstructing Harry, Bullets Over Broadway…samo neki od filmova koji se smatraju remek delima Vudija Alena, a snimljeni su u poslednjoj deceniji, dve.

    Mozda bi ubuduce bilo bolje ovakve recenzije ostaviti onima koji su kompetentniji da pisu o radu autora…

  4. filmofob

    Konigsberg svaka ti na mestu

  5. Gvozden

    Nisi gledao Match Point, a pljujes po Vudijevim novim filmovima. Ccc

  6. Gvozden

    Ako si gledao- kako možeš da kažeš da 10 godina nije izbacio dobar film? Možda si gledao, ali nisi razumeo.

  7. tribunus plebis

    konačno ga sinoć pogledao i imam utisak da je ovo napravljen film za Kate kako bi pokazala da je odlična glumica, čak i za Oscara. Stoga se nakon filma jedino nje i sjećam tako da ustvari i nisam siguran je li ovo bio film ili prijemni ispit za Oscar

  8. Ivan

    Poseduje dovoljnu dozu zabave i vrcavosti da ga vredi pogledati. Izbor Kejt Blanšet za glavnu ulogu je bez greške.kao i ostale uloge.Mislim da je to najjača strana filma.

  9. Its like you read my mind! You appear to know so much about this, like you wrote the book in it or something.
    I think that you can do with a few pics to drive the message home
    a bit, but other than that, this is wonderful blog.

    A great read. I will certainly be back.

Next ArticleOrfeu Negro – Crni Orfej (1959)