Filthposter

Filth (2013)

Pre nego što se upustim u detaljniju analizu ovog ostvarenja, želeo bih još jednom da napomenem koliko me zapravo frustrira što  ljudi osuđuju filmske adaptacije određenih romana jer doslovce ne prenose štivo iz svojih prethodnih pisanih formi. Iako se slažem da se više nego često dešava da su priče iz knjiga traljavo adaptirane u scenario i da nije retka pojava da lepo napisani likovi budu nespretno realizovani, ono što meni ovde zaista predstavlja najveći problem jeste to što ljudi zadrto prilaze ovim projektima i ne shvataju da je većina ovih ostvarenja ništa drugo nego interpretacija određenog autora, tačnije njegov doživljaj jednog pisanog dela. Naravno, iako filmadžija ima potpunu slobodu da radi s delom kako mu je volja, opet smatram da određeni standardi moraju da se ispoštuju, jer opet, postoji razlog zašto je neka knjiga, baš u toj formi dobila toliko dobar odziv.Filthposter

Jedino što zapravo vredi očekivati od filmske adaptacije određene knjige jeste da filmadžija pokuša koliko-toliko da prenese atmosferu, intenzitet i esenciju onoga što je prehodnu formu ovog naslova toliko i proslavilo. Ovo zaista jako teško ide s romanima Irvina Velša (). Iako ovaj moderni škotski novelista prilično slikovito piše i ulaže nadrealno mnogo truda da što detaljnije dočara gorčinu, prezir i beznađe svojih scena i likova, filmski profesionalci koji uzimaju odgovornost na sebe da rade adaptacije njegovih romana jednostavno nisu sposobni u istom intenzitetu da prenesu ono što je ovaj kontroverzni autor ostavio na papiru. Pored Bojlove (Danny_Boyle) fantastične vizije “Trejnspotinga“, niti jedno više delo Irvina Velša nije dobilo prihvatljivu transformaciju u film. Iako sjajni romani, “Acid House” i “Ecstasy” su dosta mlaki filmovi, te je glad za novom kvalitetnom adaptacijom pisanija ovog autora postala zaista velika.

Na osnovu svojih promotivnih materijala, “Filth” je zaista obećavao pristojnu ekranizaciju jednog od boljih i mračnijih romana ovog smelog noveliste. Škotski reditelj i scenarista Džon S. Berd () nas ovde upoznaje sa Brusom Robertsonom, bi-polarnim i nesnosnim detektivom, koji u samoiniciranom paklu droga i halucinacija, pokušava da izmanipuliše sve u svojoj sredini i ugrabi unapređenje na poslu, koje mu je na samom počektu filma već na domah ruke. Dobivši zaduženje da istraži slučaj brutalnog ubistva, Brus u pokušaju da izbalansira istragu i sabotiranje svih svojih kolega koji pretenduju na njegovu željenu poziciju, kreće sebe da gubi u velikoj mreži laži koju je ispleo i polako traumantni događaji iz prošlosti počinju da ga proganjaju u svakodnevnim aktivnostima.

Iako ga zaista doživljavam kao solidanim pokušajem, film “Filth” ipak nije dostojan naslova svoje prethodne forme. Džon S. Berd tu amoralnu, kokainsku potkovanu scenu “iza zavesa” Edinburga, koju je Velš u ovom romanu toliko “lepo” opisao, prezentuje kao ništa drugo nego još jednu hiper-stilizovanu krimi dramu.  Prljavšina i moralni invaliditeti likova su prekrečeni intenzivnim bojama u nadi da sakriju pravu suštinu ovog dela i učine ga pristupačnijim što širem krugu publike.filth

Iako tehnički sasvim korektno odrađen, “Filth” ne uspeva da oživi atmoferu iz knjige i pokušava da pruži “the next best thing”. Fotografija jeste dobra, kao i sami kadrovi, ali su maske dosta naivne i u određenim momentima narušavaju integritet filma. Scenario je primetno mršaviji od knjige, što se tiče opisa likova i mnogih drugih detalja, ali to je razumljivo. Ono što je bitno jeste da glavni okreti u priči nisu oštećeni i da reditelj uspeva da proizvede šok kako s narativom, tako i sa vizualnim indentitetom.

Ono što definitivno nosi ovaj film jeste performans Džejmsa Mekavoja (). Brus Robertson je definitivno jedan od bolje napisanih antagonista s kojim sam imao prilike da se sretnem, te i nije neko čudo kako je ovaj glumac uspeo toliko lako da otelotvori njegovu esenciju. Mekavoj nam ovde fantastično oslikava jednog oportunistu i moralnog bogalja, koji u određenim momentima daje indikatore da u njemu postoji još malo empatije i ljudskosti, ali je ipak previše pod kontrolom svojih kompleksa i frustracija, koje samo dobijaju veći intenzitet nakon gutanja i snifanja raznih opijata. U nadi da se zapravo distancira od svog života, Brus dobija kontra efekat konzumiranjem silnih droga i njegovi demoni umesto da na određenu vreme ispare, počinju da dobijaju i fizičku formu.

Ostatak glumačke ekipe se sasvim solidno pokazao. Želeo bih posebno da istaknem Džima Brodbenta () i Edija Marsana () koji su malo više kvalitetom iznad drugih.

Iako generalno gledano dosta interesantan i uzbudljiv film, “Filth” ne predstavlja ništa drugo nego Diznijevu verziju mračnog romana najkontroverznijeg škotskog noveliste. Ako niste čitali knjigu, a volite provokativne filmove – siguran sam da će vam se “Filth” dopasti,  a ako jeste – znatno smanjite očekivanja i garantujem vam solidnu zabavu.

Ocena: 6/10filth3

Leave a Reply

4 Comments

  1. McTrut

    Meni je odličan,uživao sam gledajući.Nije kao Trejnspoting,ali u moru prošlogodišnjih (američkih) prosječnih filmova,predstavlja pravo osvježenje.Mekavoj je fenomenalan,dočarao je ovisnika koji ne zna šta da očekuje od svog života na najbolji mogući način.Posebna draž je slušanje "škotskog"engleskog 🙂 Od mene 9/10.

  2. filmofil

    ludilo od filma, samo cu to reci, pogledajte obavezno, necete se razocarati…

  3. Pingback: Kakav je film? » Dom Hemingway (2013)

  4. Filip

    ljudi, film je BOMBA, nemojte da propustite… toliko bolestan i cudan, koliko i zivot glavnog lika… iznad proseka sigurno… i glavni glumac takodje iz 2013 ima i film Trance… preporucujem svima ! poz

Next ArticleAmerican Hustle (2013)