Philadelphia (1993)

Ako je neki film uspeo da podigne veliku prašinu za sobom, to je onda svakako “Philadelphia”. U vreme kada je objavljen ovaj film sida i homoseksualnost su bila tzv. “prljava braća” koja su živela u nekoj levoj porodici, daleko od svakodnevnice prosečnog stanovnika SAD-a. Postavljanjem radnje u „Grad bratske ljubavi“, unajmljivanjem rok zvezde Brusa Springstina da otpeva naslovnu numeru i izbrijavanjem priznatih i popularnih holivudskih profesionalaca, napravio se film koji po prvi put bez šminke prikazuje lice čoveka koji trpi svakodnevnu diskriminaciju i probleme koje nosi sa sobom aktivan AIDS virus.Philadelphia_imp

Priča “Philadelphia” prati Endrjua Beketa, gej advokata zaraženog sidom, koji je otpušten iz svoje prilično konzervativne advokatske firme. U poslednjem pokušaju da istera pravdu na videlo, ovaj sada već slabašni mladić nalazi advokata Džoa Milera, uz čiju pomoć sklapa optužbu protiv svojih bivših šefova. Tokom ove mukotrpne sudske bitke, Džo shvata da se Endrju ne razlikuje previše od “običnog čoveka” i počinje polako da odstupa od svojih homofobičnih stavova i ulaže veliki napor da dotični odnese pobedu u sudnici pre nego što izgubi bitku sa AIDS-om.

Režiser Džonatan Deme (Jonathan Demme) je slavu stekao svojim projektom The Silence of the Lamps. Velika većina ljudi se složila da je taj film remek-delo, ali je određena grupacija čak organizovala i demonstracije protiv Demeovog hita jer im se nije svidelo što se glavni negativac izjasnio kao gej. Pod uticajem moćnih ljudi u Holivudu koji su bili zaraženi opštom popularizacijom političke korektnosti, ovaj režiser se odlučuje da napravi film koji „populariše“ homoseksualnost.

Od samog početka se nameće teza da su svi ljudi jednaki, ali se primećuje i Demeovo crno-belo prikazivanje homoseksualaca kao mladih i lepih ljudi, dok su Endrjuovi protivnici u parnici oslikani kao matori, primitivni i pohlepni homofobi. Činjenica je da bi film ostavio znatno bolji utisak da je sve odrađeno malo neutralnije. Glavna atrakcija nije toliko u napetosti koliko u samoj drami. Akcenat nije stavljen na očigledno fizičko i psihičko propadanje glavnog protagoniste, već na optimistični stav i želju aktera da doživi makar još jedan novi dan.

Tehnički gledano, “Philadelphia” je kvalitetno odrađen film. Ekipa zadužena za šminku je odradila odličan posao. Ono što me je dosta zaintirgiralo u ovom filmu jeste odluka reditelja da ubaci veliki broj neobično krupnih kadrova. Najveća mana “Filadelfije” je definitvino to što ostavlja utisak suptilne propagande. Ceo projekat prati odličan saundtrek na kojem su radili, između ostalih, Brus Springstin i Nil Jang.

Glumačka ekipa je impresivna. Tom Henks (Tom Hanks) majstorski prikazuje propadanje mladog Endrjua, čoveka suočenog sa problemima diskriminacije. Njegova poletnost i mladolikost sa početka filma se postepeno pretvaraju u deprimirajuće iščekivanje smrti. Henks je za ovaj performans zasluženo dobio Oskara u kategoriji “najbolja glavna muška uloga”. Odličnu podršku mu pruža Denzel Vošington (Denzel Washington) u svom karakterističnom izdanju, koji dosta uverljivo prikazuje homofobičnog advokata sa izrazitom dozom saosećanja i ljudskosti. Među sporednim likovima ističem Rona Vavtera (Ron Wavter) u ulozi jednog od Endrjuovih šefova, glumca koji je i sam preminuo od  AIDS virusa godinu dana kasnije.

“Philadelphia” je jedan neobičan, iskren i uverljiv projekat. Odlično odrađena životna priča i kvalitetan film koji preporučujem svim ljubiteljima dobre drame.

Ocena: 8/10

 autor recenzije: Siniša Stajić61a110

Leave a Reply

2 Comments

  1. Matilda

    Mislim da ste ovim sajtom preuzeli odredjenu odgovornost u kulturnoj edukaciji,tako da bi trebalo da recenzirate vise velike filmske klasike i kultna ostvarenja uopste.Inace, veoma mi je drago sto ovako nesto postoji, i vas rad mi se jako svidja.Nadam se da cete razmisliti o sugestiji.Puno pozdrava i samo napred 🙂

Next ArticleAugust: Osage County (2013)