Razlika između britanskih i američkih romantičnih komedija je u tome što su britanske (skoro uvek) posedovale jednu određenu dozu ironije, melanholije i nesavršenih likova kako u duhovnom, tako i u fizičkom smislu. Ričard Kertis (Richard Curtis) je široj filmskoj publici prvenstveno poznat kao scenarista, a upravo njegovi filmovi su ti koji su definisali pojam britanske romantične komedije, počevši od Notting Hill-a, pa sve do Love Actually. Ovaj 57-godišnji filmski profesionalac režiju potpisuje na svega tri ostvarenja, od kojih je poslednje prošlogodišnji “About Time”.

Film govori o mladiću Timu koji za svoj 21. rođendan saznaje od svog oca da svi muškarci u njihovoj porodici imaju dar putovanja kroz vreme. Taj dar ipak ima svoja ograničenja koja limitiraju subjekta u tom smislu da može da se vraća samo u svoju prošlost i eventualno u njoj menja neke stvari. – Da, koncept zvuči dosta naivno. Kao poprilično smotan i zbunjen mladić zaljubljive prirode, njegova jedina želja jeste da upozna ljubav svog života. Posle nekog vremena, Tim nailazi na Meri u koju se zaljubljuje i počinje da eksperimentiše sa svojim darom kako bi postigao savršen odnos s dotičnom izabranicom. Kroz ovu ljubavnu priču provlači se paralelno i Timov odnos sa roditeljima, sestrom Lusi, prijateljima, odnosno ljudima kojima on pokušava takođe da ulepša život tako što menja neke stvari iz prošlosti.

Ovo ostvarenje ima veoma zanimljivu ideju u sebi koja i nije  baš najbolje sprovedena u delo. To se pre svega odnosi na slabo razvijene likove i na njihove ne baš precizno isklesane međusobne odnose koji su na momente usiljeni pa čak i nerealni, što posebno važi za odnos Tima i njegovog oca. Takođe, tema putovanja kroz vreme ovde je vrlo površno obrađena i služi gotovo isključivo da bi nam skrenula pažnju sa površnih i ispraznih likova. Čudno je i koliko njegovi likovi olako shvataju jedno tako veliko otkriće kao što je putovanje kroz vreme, te ga koriste isključivo za svoje pomalo sebične potrebe. Pored toga ovaj koncept nije dobro razrađen, tačno se oseća u filmu da ga Ketris koristi isključivo kao “džokera”, odnosno “siguran okret” kada ne zna gde će dalje sa pričom. Reditelj iznova nasumice ubacuje i izbacuje ovaj momenat iz priče, te sam rezultat deluje dosta traljavo.  Na osnovu ovoga gore napisanog, stiče se osećaj da “About Time” umesto koherentnog scenarija ima hrpu nepovezanih ideja na papiru koje je nekako trebalo uglaviti u smislenu celinu. Kako bi još malo zamaskirao ovu slabašnu priču Kertis odvlači pažnju posmatraču odličnom muzikom i interesantnom fotografijom, po čemu je poznat i iz ranijih ostvarenja.

Glumačku ekipu predvodi Domhol Glison (Domhnall Gleeson) kao Tim, koji u svom izvođenju podseća na riđeg Hjua Granta (Hugh Grant). Rejčl Mek Adams (Rachel McAdams) glumi Timovu izabranicu Meri, koja čini mi se konstatno igra istu ulogu nevine, čiste, pomalo zbunjene i nesigurne “savršene” devojke (sem u “Mean Girls“). Možda tome doprinosi i činjenica da je ovo čak treći put da se pojavljuje na filmu kao supruga nekog putnika kroz vreme (u The Time Traveler’s Wife i Midnight in Paris pre ovog ostvarenja). Od ostatka ekipe treba još spomenuti uvek simpatičnog Bila Naja (Bill Nighy) koji tumači Timovog oca. Ne mogu da se otmem utisku da su me neki od likova u ovom filmu neodoljivo podsetili na protagoniste iz prethodnih Kertisovih ostvarenja, samo se sada čini da ih je sve zajedno stavio na jedno mesto, što i nisam sigurna da je baš urodilo plodom.

Ne nadajte se nečemu što već niste videli ili čuli, jer je sve manje-više ponovljeno. Ako ste ljubitelj slatkih romantičnih filmova, sa pomalo i britanskog humora i melanholije, mislim da je bolje odabrati neka od ranijih ostvarenja čije je scenarije napisao Kertis, kao na primer Four Weddings and a Funeral, Notting Hill ili Love Actually.  Iako dosta faličan, “About Time” će sigurno apelovati na određenu publiku i pružiti im isprazni osećaj lepote i  romantike.

Ocena: 5/10

autor recenzije: Sandra Vujošević