Paradisenowfilm

Paradise Now (2005)

Uslovi pod kojima živi palestinski narod dobro su poznati ostatku sveta, ali čini se kao da oni uvek nekako u momentima kada zaista treba reagovati i pružiti pomoć, bivaju zaboravljeni i gurnuti pod tepih, iz totalno neopravdanih razloga. Palestinska filmska industrija, ako je tako uopšte možemo nazvati, uspela je da stvori neki vid globalne prepoznatljivosti produciranjem dva vrlo kvalitetna filma koji su čak bili i nominovani za Oskare.Paradisenowfilm

Prvi od njih je “Paradise Now”, palestinskog reditelja Hanija Abua-Asada (). Na dodeli Oskara 2005. godine, Vil Smit (Will Smith) je, čitajući sa “idiota”, najavio “Paradise Now” kao film s “teritorije Palestine”, umesto jednostavno kao palestinski. Koliko je bilo značajno ne izreći naziv Palestina, govori i to da su se izraelski zvaničnici umešali, izričito traživši od Akademije da garantuje da “Paradise Now” neće predstavljati Palestinu kao državu.

Film govori o dva najbolja prijatelja iz detinjstva koji pripadaju jednoj terorističkoj grupi u Nablusu na Zapadnoj obali (West Bank). Dve godine nakon poslednjeg napada ove militantne grupe, naši protagonisti, Said i Kalid, bivaju izabrani od strane svoje “braće” da izvrše samoubilački napad u Tel Avivu. Priča se komplikuje kada se tokom prelaska u izraelski deo njih dvojica razdvoje, što remeti inicijalni plan misije i prisiljava subjekte da odlože napad na neko vreme. Upravo to odstupanje od plana daje priliku dvojici mladih terorista da pokušaju da preispitaju ispravnost i posledice svojih potencijalnih postupaka i tačno osete šta je to što oni “dobijaju” ovom akcijom.

Ekipa filma se od početka susrela sa nezabeleženim vidom pritiska, gde su se izraelska i palestinska strana utrkivale ko će im napraviti veći “pakao” za vreme rada. Nedaleko od mesta gde je film sniman, u dva navrata su eksplodirale bombe bačene sa izraelske strane, što je dovelo do toga da neki od članova ekipe napuste projekat. Jedan od filmskih radnika kidnapovan je tokom produkcije od strane jedne palestinske terorističke grupe i nije pušten sve dok se nije umešala kancelarija tadašnjeg predsednika Jasera Arafata.

Likovi su vrlo dobro psihološki razvijeni, a koliko god jednostavno delovali na prvi pogled, i Said i Kalid imaju duboke razloge zbog kojih se odlučuju na ovaj ekstremni čin. Nijednog trenutka se ne oseća da režiser pokušava da opravda njihove postupke ili da od njih pravi neku vrstu heroja. Abu-Asad se više pobrinuo da nam približi jedan narod koji živi u nehumanim uslovima, u jednoj vrsti zatvora na koji su primorani da se naviknu, a svako ko na bilo koji način pokuša da pruži otpor ovakvom životu nailazi na najgore oblike represije, počevši od psihičkog pa do fizičkog mučenja.paradise-now (1)

Iako “Paradise Now” poseduje evidentnu političku crtu, Abu-Asad se ne oslanja na prirodno subjektivan pogled na temu, već uspeva da uzdigne film na nivo kompletnog ostvarenja. Pored jasnog akcenta na tenziju i uzbudljivost ovako ozbiljne teme, Abu-Asadu polazi za rukom da kroz film provuče i ljubavnu priču jednog od glavnih aktera. Lokacija snimanja (Nablus) filmu daje neophodnu autentičnost i svedoči kulturi i načinu ljudi ovog podneblja. Detaljno je opisan i proces pripreme bombaša samoubica, od ritualnog kupanja, preko oproštajnih poruka, pa sve do “poslednje večere”.

Ali Suliman () i Kais Nasif () kao Kalid, odnosno Said, su izvanredni, ali se za nijansu više ističe Nasif koji je svom liku pristupio sa dubokom melanholijom koja zrači sa ekrana. U filmu se pojavljuje i Lubna Azabal (), glumica koja je široj publici poznata po kanadskom ostvarenju Incendies, kao samosvena i prizemna Saidova devojka.

Abu-Asad je u više navrata isticao da umetnost ne može i ne treba da podlegne političkom crno-belom shvatanju sveta, već da ona treba da prodre do najdubljih pora ljudskosti. “Paradise Now” na simboličan način predstavlja odraz celokupne višedecenijske situacije na Bliskom istoku, navodeći vas da se složite sa jednim, ili drugim shvatanjem.

Topla preporuka za ovo sjajno ostvarenje.

Suha: Why are you doing this? Khaled: If we can’t live as equals, at least we’ll die as equals. Suha: If you can kill and die for equality you should be able to find a way to be equal in life.

Ocena: 10/10

autor recenzije: Sandra Vujoševićparadise-now

Leave a Reply

6 Comments

  1. lkjlkhjhjh

    Obradite ovaj film , kad vam gospod snage da 🙂 Caché (Hidden) (2005)

  2. magique

    Film koji se komotno nalazi u mojih top 10!

  3. Ivan

    Odličan nepretenciozan film sa dobrom psihološkom strukturom glavnih likova.

  4. Pingback: Kakav je film? » Omar (2013)

  5. Mima

    Odličan! Slažem se sa ocenom.

Next ArticleSex, Lies, and Videotape (1989)