Robocop_poster

RoboCop (2014)

Pre tačno mesec dana na ovom blogu izbacio sam kritiku Ferhuvenovog () kultnog sci-fi klasika iz 1987. godine u kojoj niti malo nisam krio svoj podosta skeptični stav o nadolazećem rimejku. Iako je opšte poznato da spadam u onu grupu ljubitelja filma koja naprosto dobija histeričnu fizičku reakciju kada čuje reč “rimejk“, moram napisati da ovog puta moj najveći problem u prihvatanju još jednog filmske reciklaže nije predstavljalo standardno lešinarenje velikih producentskih kuća na popularnom konceptu, već odluka reditelja da zanemari težinu sadržaja koju je original nosio.Robocop_poster

Iz meni potpuno nepoznatog razloga, brazilski filmski profesionalac Hoze Padilja () odlučio se da izostavi tu toliko oštru dozu nasilja koja je krasila original i učini “RoboCop (2014)” znatno pristupačnijim mlađoj publici. Naravno, ova kontroverzna odluka razbesnela je mnoge fanove Ferhuvenog klasika (uključujući i mene), koji se niti malo nisu suzdržavali da na internetu istaknu svoj prezir prema PG13 rejtingu koji je dodeljen Padiljinom filmu.

U ekskluzivnom intervjuu za popularni filmski sajt cinemablend.com, Džoel Kineman (), glumac koji portreiše Aleksa Marfija u novom Robokapu, pokušao je da odbrani odluku brazilskog reditelja, govoreći kako su Padiljin i Ferhuvenov film dva potpuno drugačija projekta koji ne ciljaju na iste stvari. Naravno, svako ko i malo ozbiljnije prati filmsku industriju zna da je ovo kompletni bullshit. Ovakav rejting je prisilno implementiran od strane producenata kako bi proširio publiku i omogućio istima da što više zarade novca na ovom popularnom konceptu. Padilja, iako mi nije delovao kao autor s kojim je toliko lako manipulisati, podlegao je pritisku svojih “šefova” i snimio je nešto što se može nikako drugačije okrakterisati nego kao “skrnavljenjem spomenika”.

Pored toga što je izbacio sve ono što je zapravo Ferhuvenom “RoboCop” i učinilo kultnim, Padilja se odlučio i da promeni određene bitne segmente iz same priče. U ovoj novoj verziji klasika iz 80-ih godina prošlog veka, radnja filma odvija se 2028. godine u hiper nasilnom Detroitu, koji je središte “Omnicorp-a”, vodeće internacionalne kompanije u polju robotike. Iako zarađuje milijarde širom sveta od svojih vojnih dronova, ovaj mulitanacionalni konglomerat već duže vreme ne uspeva da plasira svoj proizvod na tlo Sjedinjenih Američkih Država. Njemu na putu stoji određeni kongresmen koji iznova uspeva da ubedi većinski deo stanovništva ove zemlje da glasa protiv uvođenja robota kao bezbednosnog faktora. Isfrustriran i očajan, CEO Omnicorp-a, Rejmond Selers, idealnu priliku za obilaženje ovog zakona vidi u smrtno ranjenom policajcu Aleksu Marfiju, od kojeg planira da napravi kiborga koji će posvedočiti američkom narodu da njegovi proizvodi mogu da imaju i svest i dušu.

Baš kao što sam se i očekivao, Padilja je uspeo da izbaci sve pametne i satirične momente iz Ferhuvenog filma i fokusira se na ono što je zapravo najmanje bitno u originalu, a to je sama akcija. Sam način na koji Aleks strada u Padiljinom filmu isključuje sve reference na Isusa koje je Ferhuven toliko lepo uspeo da provuče u svom ostvarenju. Satirični okret na korporacije, stereotipični kokainski zavisni biznismeni, podmitivi političari, sve ono zapravo što daje pravu sliku jednog moralno sivog društva, zamenjeno je klasičnim holivudskim pripovedačkim reciklažama.RoboCop-2014-oped-RoboCop

Iako Padilja pokušava više da nam približi samog Aleksa kao čoveka i da nas natera da se saosećamo s njegovom situacijom, on pravi nekoliko kardinalnih grešaka pomoću kojih sam sebi skače u usta. U želji da nam stvori prisniji odnos između Aleksa i njegove porodice, reditelj brazilskog porekla kompletno zanemaruje činjenicu da njegov film nema negativca, u klasičnom smislu te reči. Da, postoje određeni likovi koji su korumpirani i kojima Aleks treba da se osveti, ali oni su svi toliko niskih profila da se iz aviona vidi da ne mogu ni u najluđem obrtu da naude mehanizmu kakav je RoboCop. Ovde bi se još nekako i moglo progledati kroz prste da kvalitet odnosa porodice Marfi nije na nivou španske serije.

Ono što je dodatno deprimirajuće u ovom filmu jeste to što je Padilja uspeo da oslika Aleksa Marfija (pre nesreće) kao kompletnu šupčinu. Umesto pravičnog policajca, mi dobijamo arogantnog i uspaljenog detektiva koji sam pokušava da poremeti planove velike kriminalne organizacije, kao da je u najmanju ruku mrtvi Serpiko. Njegov stav, pogled, dijalozi – sve je nadrealno antipatično. Naravno, treba napomenuti da je Džeol Kineman podjednako zaslužan za ovako jadno izdanje Aleksa Marfija koliko i sam reditelj.

Kada već pominjen jezive stvari u vezi ovog naslova nikako ne smem da propustim to da se posebno posvetim samom “kostimu” protagoniste koji izgleda u najmanju ruku plastično. Crni oklop, na koji mnogi iz meni nepoznatog razloga otkidaju, deluje kao Betmenovo odelo iz “The Dark Knight Rises”, samo bez plašta. Ovo naravno nije dobra stvar. Za razliku od Kinemanog “oklopa” koje više deluje kao odelo, Velerov kostim je stvarao utisak da je dotični zapravo deo mašine.Joel Kinnaman stars in Columbia Pictures' "Robocop."

Kvalitet glume nije na nešto preterano zavidnom nivou. Džeol Kineman je apsolutna nula naspram Pitera Velera (). Pored toga što je odvratan kao Aleks Marfi, Kineman nije nešto preterano kvalitetan ni kao RoboCop. Što se mene lično tiče, dotični je pogrešno kastovan. Majkl Kiton () i Džeki Erl Heli () su iznenađujuće slabi u svojim rolama. Nekako se oseća da nisu preterano bili zainteresovani napisanim materijalom. Samjuel L. Džekson () i Geri Oldman () su očigledno jedini koji su ozbiljno shvatili svoje zadatke i trudili se da nešto pokažu, pošto je ostatak kastinga podjednako rasejan kao Kiton i Heli.

Iako pun nedostataka, “RoboCop (2014)” nudi nekoliko interesantnih akcionih sekvenci i par vrlo duhovitih dijaloga koji će koliko toliko učiniti film gledljivim. Efekti jesu unapređeni, ali je sam sadržaj toliko bangavo adaptiran da je ostao bez svega onoga što ga je činilo kultnim. Pametne reference i satirični momenti zamenjeni su besmislenom hordom robota koja iako lepo izgleda, ne može se drugačije tumačiti nego kao skupom šminkom. Padilja jeste ubacio nekoliko interesantnih novih ideja, ali je isto tako i “razblažio” Ferhuvenom klasik.

“RoboCop (2014)” je ogromno razočarenje za sve fanove originala.

Ocena: 5/10robocop2014-6

Leave a Reply

8 Comments

  1. sadsdsd

    ma tako je slobodno reci da je šupčina hahaahahahaha

  2. filmofil

    ti si ga bas castio ovom peticom… hahaha, salim se, nisam jos pogledao film, a to cu uraditi cisto iz radoznalosti.
    Kvantitet umesto kvaliteta. Zalosno ali na to smo osudjeni.

  3. FILMOmanijak

    Moze recenzija za "Kum" 1 ? Inace, meni se ovaj film cini zanimljivim ali ne moze da pridje klasiku.

  4. Alex

    original Robocop je najjaci film,ali kao fan sam gledao i ovaj rimejk i meni je sasvim ok film. Bolji od vecine akciono fantasticnih gluposti danasnjice!!!!

    • Zlatko

      Meni se ne sviđa ni prvi ni drugi,ovo je totalni promašaj oba filma!To je moje mišljenje!
      Ne znam zašto su ga snimili, a da zaboravih pa pare,pare,pare…

  5. Aleksandar

    Meni je ODLICAN film!!!!!!!!!!

  6. Ivan

    Bljuvotina od filma,Gubljenje vremena.

Next ArticleParadise Now (2005)