Dom_Hemingway_--_Movie_Poster

Dom Hemingway (2013)

Britanske krimi komedije u kojima centralne figure predstavljaju otkačeni humanoidni agregatori kreativnih psovki počinju polako da dobijaju zaseban filmski žanr. Posle ogromnog uspeha filmova kao što su Snatch, Lock, Stock & Two Smocking Barrels, Mean Machine, Sexy Beast i Bronson, sasvim je realno bilo za očekivati da ćemo u narednih nekoliko godina dobiti tonu filmova koji će pokušati da ekploatišu formulu ovih naslova i ugrabe makar malo novca šlepajući se na njihovom toliko obožavanom distiktivnom stilu.  Naravno, kako to inače biva kada se prave filmovi iz takvih razloga, većina naslova ne uspeva ni da zađe u senku “klasicima”, ali opet, nađe se i par onih koji se ako nikako drugačije, mogu makar posmatrati kao “pristojnim pokušajima”. Pored ekranizacije Velšovog () romana “Filth“, “Dom Hemingway” predstavlja najozbiljniji naslov iz 2013. godine koji odgovara gore pomenutom opisu.Dom_Hemingway_--_Movie_Poster

Priča filma “Dom Hemingway” prati istoimenog drskog i arogantnog obijača sefova, koji pokušava da stane na noge nakon što je 12 godina proveo u zatvoru. Doma ispred ćuze dočekuje njegov jedini prijatelj na svetu Diki s kojim putuje u Francusku kod svog bivšeg šefa kako bi pokupio materijanu naknadu za to što nije njegovo ime spomenuo nadležnim organima kada su ga hapsili. Iako sve na prvi pogled deluje idilično, situacija ubrzo eskalira u pogrešnom smeru i Dom biva stavljen u poziciju u kojoj će morati da oseti posledice svog bahatog i neodgovornog životnog stila.

Pre nego što krenem detaljnije da analiziram zasebne elemente ovog filma, želeo bih da istaknem da su me prethodna dva Šepardova () projekta prilično zabavali, te je možda to pravi razlog zašto sam od Doma Hemingveja očekivao da bude više od proseka. Baš kao što je uradio sa Pirsom Brosnanom () u Matadoru, tako sam očekivao da će Šepard i Lou () dati priliku da izađe iz svoje tipične uloge i predstavi nam se u malo drugačijem svetlu. Naravno, to se desilo. Lo ovde prikazuje sebe kao jednu arogatnu i brbljivu sirovinu, kojoj reči “umerenost” i “samokontrola” ne predstavlju ništa.

Kao što i sam naslov sugeriše, film u potpunosti leži na leđima glavnog aktera. Baš kao Hardi () u Bronsonu (Bronson) i Bana () u Čoperu (Chopper), Džad Lo ovde dobija priliku da u potpunosti promeni svoj eksterijer i oslika nam svojeglavog grubijana koji se napokon suočava sa posledicama svog nekontrolisanog ponašanja. Vođeni hvalospevima o njegovom organu za reprodukciju, Džudovi monolozi i dijalozi uspevaju da budu interesantni i duhoviti tokom čitavog trajanja filma. Lo odličnu podršku ima u Ričardu E. Grantu () ,kojeg još od kultnog “Withnail & I” nisam video u boljem izdanju na filmu. Grant i Lo čine sjajan tandem na ekranu i njihova energija evidentno daje dodatnu dimenziju unapred urnebesno napisanim likovima.DXIyU2W

“Dom Hemingway” počinje zaista snažno, ali intenzitet filma ipak naglo pada već negde oko polovine. Prvih 40 minuta filma karakterišu brojne prenaglašene idiotske i duhovite rasprave među likovima, a onda se radnja seli u London i humor ustupa mesto drami koja je blago rečeno isforsirana. Najveći problem ovog filma leži u tome što se stiče utisak da je Šepard prvo osmislio likove, pa tek onda radnju. Iako smišljen da bude samo pozornica na kojoj će akteri pokazati sve svoje glumačke trikove, narativ opet ne uspeva ni da pruži taj minimum koji se od njega traži. Druga stvar koja predstavlja problem u ovom filmu jeste što Šepard iz nekog razloga pokušava da nas natera da se saosećamo sa Domom i navijamo za njega, iako i sam verovatno zna da je isti ipak previše dvodimenzionalan. Iako generalno simpatičan na skroz pogrešan način, Dom je ipak ništa drugo nego generator besmislenih “cockney” fraza. Napisavši ovo, smatram da je apsolutno nemoguće uspostaviti neku dublju emotivnu konekciju sa likom koji više odgovara crtanom filmu nego drami. Zaista ne razumem Šepardov ugao ovde.

“Dom Hemingway” iako ima nekoliko kvalitetnih momenata, ipak ne predstavlja film kojem treba pokloniti neko posebno vreme i pažnju. On jednostavno nije niti dovoljno duhovit, niti potresan da bi ostavio neki bitniji utisak. Definitivno Šepardov najslabiji pokušaj do sada.

Ocena: 5/10DomHemingwayStill

Leave a Reply

3 Comments

  1. slevin

    Vredi li bar zbog Emilije Klark? 😀

Next ArticleLedolomac - Snowpiercer (2013)