The_Zero_Theorem_poster

Nulta teorema – The Zero Theorem (2013)

Teri Gilijam (Terry Gilliam) je jedan od retkih živih reditelja koji ne prestaje da me oduševljava sposobnošću da svoje bujne i bizarne snove toliko živopisno prenese na veliko platno. Kao vrhunski umetnik kakav Gilijam i jeste,  on svaki put investira 100% sebe u svaki projekat koji radi i zbog toga je iskustvo gledanja nekog njegovog filma toliko posebno i neponovljivo. Naravno, kada stvarate filmove iz čiste strasti bez neke preke potrebe da vijate suludi profit, jasno je da vaš rad neće apelovati na šire narodne mase, te se zbog toga niti malo nisam potresao kada sam krenuo da nalećem na brojne mlake recenzije Gilijamovog novog projekta.The_Zero_Theorem_poster

Kao čovek koji me je toliko mnogo puta u prošlosti oduševio svojim stvaralaštvom, Gilijam kod mene ima ogromni kredit, tako da nije postojao scenario u kojem bi zaobišao neki njegov naslov, makar bio napljuvan od strane svih ljudi iz sveta filma koje cenim.

Priča filma “Nulta teorema” je smeštena u alternativnoj budućnosti i prati ekscentričnog i usamljenog kompjuterskog genija, koji oseća egzistencijalne teskobe radeći na tajnom zadatku koji za cilj ima pronalaženje svrhe života ili utvrđivanje da svrha zapravo ne postoji. Pošto depresija počinje da ometa efikasnost subjektovog rada, menadžment kreće da traži altrenativna rešenja kako svog radnika da razdrma. Živeći pod konstantnim nadzorom svojih nadređenih, naš protagonista počinje da oseća uticaj svojih kontrolora koji pokušavaju da mu implementiraju osećaj ljubavi i prijateljstva kako bi donekle uneli neku dinamiku u njegov monoton i isprazan život.

Baš kao što to radi i u filmovima “Brazil” i “12 Monkeys”, Gilijam ovde prezentuje jednu distopičnu budućnost u kojoj oslikava do kojih bizarnih granica može da eskalira organizovanost našeg društva i koliko to zapravo loše može da se odrazi na nas kao pojedince. Mi ovde još jednom vidimo individuu koju je strogo uređeni sistem naterao da se izoluje i zatvori u sebe. Iako ogroman broj ljudi ovaj film navode kao “kopiju Brazila”, smatram da to baš i nije smisleno jer za razliku od gore pomenutog naslova koji obiluje sivim tonovima i generalnim nezadovoljstvom ljudi, mi u “Nultoj teoremi” dobijamo kontrast u kojem pored intenzivnih tonova, vidimo i zadovoljstvo na licima običnih smrtnika koji prolaze kroz život bez preke potrebe da traže smisao u svakom dahu koji udahnu. Zapravo, u čitavom filmu jedini je protagonista taj koji je nesrećan i koji shvata koliko je tačno zarobljen.

Teri Gilijam u “Nultoj teoremi” kombinuje svoj anarhistički, intelektualni Monti-Pajtonovski (Monty Python) humor sa elementima dela Džordža Orvela (George Orwell), Franca Kafke (Kafka) i Apsurdnog pozorja (Theare of the absurd). Tehnički gledano, ovo jeste ista ona formula koju je ovaj reditelj iskoristio u “Brazilu”, ali je sam finalni proizvod ipak drugačiji.

Ono što pored genijalnog humora, fantastičnog i veoma interesantnog vizualnog identiteta čini film vrednim gledanja jeste taj momenat u kojem Gilijam zadatak da reši najsloženije univerzuma dodeljuje jednom od najjednostavnijih (barem operativno) likova koje je do sada napisao. Što se tiče samo vizualnog izraza, “Nultu teoremu” ne bi nikako drugačije mogao opisati nego kao masivnom ogrijom širokih kadrova, intenzivnih boja i šizofrenih simbolizama. Gilijam još jednom koristi prilku da kroz svoju alternativnu stvarnost ismeva stvari koje su trenutno popularne u modernom društvu, Ovog puta reditelj se fokusirao na stvari kao što su online dating i preku potrebu čoveka da konstantno pravi simulacije svega i svačega.zero-theorem

Za razliku od modernih Sci-Fi filmova koji su u potpunosti digatalizovani i prepljavljeni CGI efektima, “Nulta teorema” nas uvodi u jedan divan i šaren svet analogije, koji služi kao platforma na kojoj nam Gilijam prikazuje samo delić njegove bujne i nepresušne mašte. Svaki kadar ovog filma je pun brojnih i toliko interesantnih detalja, da je naprosto nemoguće spoznati šta se sve dešava na sceni bez pauziranja svakog frejma.

Gluma je naprosto fantastična u filmu. Kristofer Volc () je zaista genijalan kao Koen Lets. Ovaj 57-godišnji nemački glumac u potpunosti ulazi u ulogu koju mu je Gilijam dodelio i prezentuje nam jednog introvertnog mizantropa koji nam vremenom kako film odmiče, sve više i više prirasta za srce. Iako su svi zaista na vrhuncu svojih zadataka, pomenuo bih još posebnu i uvek genijalnu Tildu Svinton () koju sam jedva prepoznao u filmu.

“Nulta teorama” je film iskusnog reditelja koji zna šta želi da poruči i na koji način to da uradi. Ako ste uživali u prethodnim ostvarenjima ovog smelog i uvek intrigantnog filmadžije, siguran sam onda da će vas i ovaj film zabaviti. Topla preporuka!

Ocena: 8/10download

Leave a Reply

5 Comments

    • Goran

      Bio je. Skinuli su ga prošle nedelje s repertoara.

  1. che

    i dalje je u domu sindikata, samo u 16h bilo nas 3je u sali,ok film,ali meni nista spec,prazan kraj,predavanje ali zasto i mora da ima neki ralog za nesto bolje

  2. grujamen

    Vrhunski film. Bavi se suštinskim, egzistencijalnim stvarima čovekovog postojanja, a to je SMISAO. A, smisla nema bez besmrtnosti. Sjajna scena na kraju kad Koen drži sunce, I pušta ga da zadje… sav sam se naježio gledajući. Pritom, lik ceo film živi u crkvi i neće na posao jer očekuje poziv! Prepun simbolike, ko razume shvatiće.

Next ArticleThe Amazing Spider-Man 2 (2014)