http://www.mindjunker.com/wp-content/uploads/2012/08/116.jpg

Rimejk – ideja i rezultat

Odnos Holivuda, rimejkova i poklonika originalnih filmova koji se recikliraju, već duže vreme može se okarakterisati kao čist sadizam. Veliki broj ljubitelja filma naprosto dobija histeričnu reakciju kada čuje reč „rimejk“, a kako i ne bi kada većina ostvarenja koje nose ovaj opis ne predstavljaju ništa drugo nego jeftinu eksploataciju i svetogrđe naslova na kojima  su zasnovani. Pošto zaista postoji izuzetno mali broj rimejkova koji nisu oskrnavili uspomenu svoje „inspiracije” i ne doživljavaju se samo kao alat pomoću kojeg može još malo da se zaradi na popularnoj ideji, apsolutno je razumljivo zašto svaka sledeća filmska reciklaža u startu mora da se bori sa unapred formiranom velikom dozom skepticizma kod publike.

Veliki problem kod većine rimejkova jeste to da su oni u samoj ideji izuzetno nepotrebni. Uzeti popularan film koji ima kultni status i ponovo ga prežvakati na skoro identičan način (uz bolje efekte) je u potpunosti besmisleno. Iskreno, više bih razumeo da producenti uzimaju loše realizovane filmove s dobrim konceptima i scenarijima i da od njih pokušavaju da naprave dostojanstvene nove ekranizacije  nego da „sakate“ remek-dela. To mu u neku ruku dođe kao da se neko okuraži i sebi da za pravo da docrta koju liniju Mona Lizi jer eto, smatra da tako treba. Napisavši sve ovo, lično smatram da ono što bi zapravo moglo da učini bilo koji rimejk smislenim jeste da autor koji ponovo obrađuje priču, pokuša istu da ekranizuje na sasvim drugačiji način, odnosno da je prezentuje iz drugog ugla, a ne da kopi-pejstuje ono što je već urađeno, samo u kvalitetnijem vizualnom izrazu. Jako je važno da taj rimejk dobije zaseban identitet kao film, a ne da se šlepa na onome što već postoji.http://www.mindjunker.com/wp-content/uploads/2012/08/116.jpg

Naravno, prethodni pasus sadrži isključivo moje stavove prema rimejku kao rezultatu i ideji, ali koji su zapravo neki od razloga zašto bi se Holivud uopšte upuštao u reciklažu svojih nekada uspešnih projekata kada ih svi takomnogo preziremo?

1. Jer je izuzetno lako prodati ideju koja je već uspešna!

Stavite sebe u položaj osobe koja treba da izađe pred sponzore i ponudi im ideju koja treba da im izvuče bizarnu sumu novca iz džepova. Kao i svaki drugi investitori, tako i Holivudske glavešine očekuju da im se uloženi novac ne samo vrati, već i da zarade određeni profit. Vodeći se ovom logikom, svakako je lakše i bezbednije ubediti nekoga da vam da novac da platite prava za određeni projekat koji već ima ogromnu bazu poklonika, nego da ga ubedite da stane iza ideja koja zapravo počinje od nule.

2. Jer konstatno govorimo da želimo još!

Filmska industrija se kao i svaka druga industrija zasniva na ponudi i potražnji. Ako je potražnja velika, jasno je da će izvršni organ ove velike filmske mašinerije datisve od sebe da profitira na istoj. Dokle god filmovi kao što su „The Amazing Spider-Man 2“ budu dominirali na boks ofisu i zarađivali sume od preko $369.000.000 širom sveta tokom prvog vikenda prikazivanja, apsolutno ne postoji razlog zašto bi producentske kuće i drugi sponzori ulagali svoj kapital u drugačije projekte. Holivudske glavešine ne obraćaju puno pažnje na konstantne žalbe kritičira. Ono što njih jedino zanima jeste da se njihova investicija isplati.

3. Jer je i loš marketing ipak marketing!

Dešavalo vam se nekada da i pored gomile saslušanih negativnih komentara, kako od strane vaših prijatelja, tako i od brojnih filmskih entuzijasta sa intreneta,ipak odete i pogledate određeni film da bi ustanovili da li je isti baš toliko loš? Upravo je to jedan od oblika ponašanja koji Holivud očekuje od vas. Većinu tvoraca ovakvih naslova zaista ne interesuje da li ste vi uživali u njihovom filmu ili niste. Ono što je jedino bitno jeste da ste vi platili svoje mesto u bioskopu, odnosno priliku da pogledate njihov radda bi ste o tome kasnije pričali nevezano da li dobre ili loše stvari. Iako se ovo kosi sa samim shvatanjem filma kao umetnosti i medija koji treba da zabavi, inspiriše i motiviše, surova realnost je ipak da on danas ne predstavlja ništa drugo nego alat pomoću kojeg vrlo brzo i lako mogu da se generišu ogromne sume novca.

4. Fan je najlakša meta!

Iako se ovaj ugao može lako povezati sa prethodnim, želeo sam kao posebnu stavku da navedem eksploataciju fanova jer smatram da je njihova nezasitost ipak najveći razlog zašto Holivud danas pravi toliko mnogo rimejkova i adaptacija svega i svačega. Iako po samoj najavi da se pravi određeni rimejk ili filmska adaptacija nekog dela drugačijeg formata već kreću da negoduju, fanovi naprosto ne mogu da odole a da ne pogledaju film, makar samo da bi ga bi spuštali i tražili propuste u istom. Na ovu ciljnu grupu odnosi seona popularna fraza: „Radoznalost je ubila mačku!“

5. Jer se nekada ipak desi da je rimejk dobar!

Da, i ovo čudo se dešava. Nekada se zaista poklopi da određena reciklaža dođe u ruke pravog reditelja i scenariste koji zna da pored toga što treba da ostane veran samoj priči, ipak mora i malo sebe da uloži kako bi dodao još koju dimenziju onom ostvarenju kojesmo nekada voleli.

Jedan od najboljih primera dobrog rimejka jeste svakako „True Grit“ braće Koen. Iako poznati po svojim „umetničkim filmovima“, odnosno delima koja apeluju na uži krug ljubitelja filmova, braća nam ovde prezentuju jedan jednostavan i odličan film koji pripada žanru koji Holivud u poslednjih deceniju – dve, konstatno odbacuje. Zasnovan na istoimenom filmu iz 1969. godine sa Džonom Vejnom u glavnoj ulozi, „True Grit“ braće Koen uz pomoć fantastičnih performansa svoje glumačke ekipe i jednog lepog i odmerenog pravolinijskog narativa uspeva da pruži sasvim drugačiji okret na već viđenu priču i učini je dosta ozbiljnijom i svežijom.

Još nekoliko primera dobrog rimejka:

1. Rise of the Planet of the Apes (2011)

Saga filmova „Planeta majumuna” stekla je slavu svojim prvim ostvarenjem iz 1968. godine, sada već poznatim kao jednim od najcenjenijih sci-fi filmova svih vremena. Posle originalnog filma sa ČarltonHestonom bilo je još četiri pokušaja, četiri nastavka, ali niti jedan nije uspeo da se približi slavi, popularnosti i kvalitetu prvenca. Posle deset godina pauze, ovaj koncept je opet zaživeo na filmskom platnu i uspeo je da se prikaže ozbiljnije nego ikada do sada.

Ovaj novi projekat na čitavu priču dolazi kao „prikvel”, odnosno uvertira i začetak onoga što imamo priliku da vidimo u ostvarenju iz 1968. godine. Jedan od glavnih razloga zašto je pored genijalnog rada „Weta Digital“ studija ovaj film toliko dobro prošao jeste zato što nije pokušavao da prati izlizanu filmsku formulu, već je zauzeo alternativni pristup i prebacio težište priče sa protagoniste na antagonistu.Rise-of-the-Planet-of-the-Apes-2011-Movie-Image-2

2. The Departed (2006)

Rimejk azijskog krimi trilera „Internal Affairs“ spaja kultnog reditelja Martina Skorsezea sa glumačkom ekipom koju predvode Leonardo Di Kaprio, Džek Nikolson, Met Dejmon, Alek Boldvin, Martin Šin,  Mark Volberg, i dr.

Glavna privlačnost ovog filma leži u radnji koja se zasniva na informaciji i dezinformaciji.Scenario Vilijama Monahena je prepun brutalnih scena i provokantnih dijaloga koji uspešno drže pažnju publike tokom 153 minuta igre mačke i miša. Od četiri Oskarakoje je ovaj film dobio, najreprezentativniji je onaj koji je otišao u ruke  montažerki Telmi Skunmejker. Sama radnja ne bi uspela da stvori toliko napetu atmosferubez njenog vrsnog kombinovanja kadrova, ne samo kod akcionih scena, već i kod onih gde je primarni fokus na dijalozima aktera. Brzim prebacivanjem sa jednog lika na drugi, Telma je stvorila tu  „brzu atmosferu“ koja će i najzahtevnijeg posmatrača držati prikovanim za stolicu.the_departed_profilelarge

3. Casino Royale (2006)

Čitav serijal o Džejms Bondu je zasnovan na romanima Iana Fleminga, a „Casino Royale“ je snimljen prema prvom iz serije, kada je glavni junak tek dobio 00 status i dozvolu za ubijanje. Film prati Bonda u njegovoj poteri za Le Šifrom, međunarodnim kriminalcem. Od egzotičnog Madagaskara i Bahama, preko brdovite Crne Gore pa sve do prelepe           Venecije,  uz pomoć zanosne Vesper, Bond će pokazati da je, i posle skoro pedeset godina postojanja, i dalje sposoban da zabavi.

Tehnički gledano,  „Casino Royale“ je maestralno realizovan film. Pored impresivne fotografije, odličnog kadriranja i vrlo uzbudljive montaže, mi ovde imamo prliku da vidimo rad autora koji je imao dovoljno smelostida rizikuje sve i iz potpuno drugačijeg ugla interpretira protagonistu koji već decenijama igra po istim utabanim putevima.

Iako ovo ostvarenje po sadržaju ne  odudara od svih prethodnika,  po formi  i izvedbi  nikada nismo bili bliže Bondu kao liku. I pored sve pucnjave, jurnjave, nasilja i krvi,  konačno doživljavamo i unutrašnju stranu glavnog junaka. Bond više nije samo jednodimenzionalna figura, već kompletan čovek od krvi i mesa.Casino-Royale-1153

4. Twelve Monkeys(1995)

Fantastična, čudna, spektakularno stilizovana sa sjajnim scenarijom, pametnim, a i vrlo često i ironičnim dijalozima, Gilijamova adaptacija Markerovog kratkog filma „La Jetee” iz 1962. godine ne predstavlja ništa manje od kompletnog remek-dela.

„12 Majmuna” je prvi film posle dužeg perioda u kojemGilijamu niko nije mešao prste u stvaralaštvo. Vrativši se Univerzalu, gde je posle svih problema i rasprava kroz koje je prošao u vezi sa njegovim ranijim filmom „Brazil“, Gilijam je napokon dobio ono što je oduvek želeo, a to je pravo da odradi finalni rez.

Teri je vrhunski majstor svog zanata. Svaki kadar mu je prelep, pravo umetničko delo konstruisano na posvećenosti i ubeđenju. Potpuno bi normalno bilo da takav vrsni umetnik dobije potpunu slobodu u svom radu, ali nažalost limiti postoje u svakom od njegovih aranžmana.film-30-twelve-monkeys

Nakon svega navedenog mislim da je sasvim bezbedno da zaokružimo priču i napišemo da je primarni razlog zašto Holivud pravi toliko mnogo rimejkova isključivo finansijske prirode. Iako filmska industrija spada u jednu od trenutno jačih, istina je da strelica koja oslikava prihod na njihov finsansijskom grafikonu znatno opada u poslednjih nekoliko decenija. Kao rezulatat tog pada, Holivud kao velika fabrika kakva i jeste, pokušava da znatno smanji rizik pri ulaganju svog kapitala. Jedini razlog zašto je zapravo teže naći ljude da podrže vaš originalni scenario jeste zato što ne postoji nikakva garancija da će njegova ekranizacija biti profitabilna. Gledajući iz marketinškog ugla, zapravo je mnogo pametnije producirati projekte koji već imaju nekakvu reputaciju i bazu fanova, odnosno grupu potencijalnih gledalaca, nego one čija je sudbina znatno neizvesnija. Kada su rimejkovi u pitanju, na osnovu samog naslova se može privući veliki broj potencijalnih gledalaca,što nije slučaj s „originalnim filmovima“.Svaki od kultnih filmova koji se danas reciklira je bio finansijski uspešan, stoga ne postoji razlog da njegova nova ekranizacija ne bude, jer u grubom smislu ipak „donosi ono što ljudi žele da vide“.

Naravno, pošto ova ostvarenja osciliraju kvalitetom i više sakate lepe uspomene nego što nam vraćaju tople nostalgične momente, pitanje je šta mi kao konzumenti možemo da učinimo kako bi makar malo uticali na kvalitet onoga što, budimo realni, nikada neće prestati iznova i iznova da nam se servira.

Leave a Reply

12 Comments

  1. Miša Tumbas

    Po mom mišljenju The Experiment iz 2010. god. sa Brodijem i Vitakerom u glavnim ulogama je odlican rimejk istoimenog nemačkog filma iz 2001. god. Baš me zanima vaše mišljenje…

  2. slobodan

    Zasto npr umesto ovog clanka nisi napisao recenziju filmu "Kum"?Nije moguce da imas recenzije kojekakvih gluposti tipa amazing spiderman,man of steel,avatar,neke 14-godisnjakinje koja se skida,a nemas od filma koji je mozda najveci film svih vremena ikada..Ispravi to sto pre 🙂 pozdrav!

    • marko

      man of steel nije glupost!

  3. Milos

    Fala bogu neka nova recenzija…………..

  4. Aleksandar

    Vec sam pomislio da je sajt "mrtav". Drago mi je da ste ponovo tu.

  5. anonymous

    Jedan od najboljih rimejkova je i The Red Dragon,gluma je mnogo bolje nego u original

  6. anonymous

    I Dracula 1992 je verovatno najbolji,i Paklene Ulice iz 2001 su mnogo bolje nego original,iako je poprilicno drugaciji

  7. Nikola

    Gorane, ulenjili ste se mnogo. Evo ja vec redje posecujem sajt jer vise i ne ocekujem da cu videti neku novu recenziju. Ako tako nastavite izgubicete sve one koji vas redovno prate. Ne znam da li vam je to uopste bitno, ali ako jeste bacite se na cesce pisanje. Toliko je novih filmova izaslo poslednjih par meseci koje ste preskocili. Nadam se da ce se ovo promeniti i da ce "Kakav je film?" zablistati u starom sjaju 🙂 Sve najbolje.

  8. filmofil

    Ljudi, dajte nove recenzije filmova, nema vas dugo pa sam vas obrisao, moze li novi "The Expendables 3"

  9. vesko

    totalni opoziv meni je bolji original sa svarcenegerom

  10. Pingback: Kakav je film?Dosije X (2016) - Da li ću moći ponovo da verujem? - Kakav je film?

Next ArticleDawn of the Planet of the Apes (2014)