Godzilla_(2014)_poster

Godzilla (2014)

Najpoznatije filmsko čudovište se ponovo vratilo na filmsko platno. Ovaj mitski gigant čije ime, u skladu s njegovim dimenzija i mogućnostima, predstavlja kombinaciju japanskih reči gorira (gorila) i kujira (kit), prvi put se pojavio na velikim ekranima još davne 1954. godine. “Godzilla (1954)” je prvi japanski film koji je ostvario značajniji uspeh na internacionalnom nivou. Sa budžetom od tada nadrealnih 900.000 dolara, ovo praistorijsko morsko biće koje izgleda kao T-Rex na steroidima, zaradilo je tada impresivnu sumu od $17.000.000, koja je automatski otvorila vrata svim drugim Kaiju filmovima.Godzilla_(2014)_poster

Ako iskreno priđemo samoj ideji, mislim da za uspeh filma nije isključivo zaslušno dobro koncipirano i dizajnirano čudovište. Ono što ovde igra veliku ulogu jeste svakako i sam tajming, odnosno momenat u kom se film pojavio na velikom platnu. Prodati priču o džinovskom gušteru koji je direktan proizovod radijacije u posleratnom Japanu koji i dalje oseća posledice atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, nije bio nešto preterano težak zadatak. Prvi Godzila film stoji kao podsetnik na stradanje ne samo Japana i Japanaca, već i svih drugih ljudi na planeti koje je ova tragedija kako fizički, tako i emotivno oštetila.

Pored toga što je ovo čudovište postalo deo pop kulture i doživelo svoje vaskrsenje u raznim tipovima medija, ono se pojavilo u čak 29 filmova (uključujući s ovim). Rekavši ovo, svaki producent zna da koncept koji ima ovako kultnu praćenost ne može nikako da omane na boks ofisu. Svaka sledeća ekranizacija lika i dela ovog čudovišta je samo pitanje vremena. Godzila je na filmskom platnu imala zaista različite forme i funkcije. Ovaj ogromni reptil je bio prikazan kao nezasiti razarač, a i kao zaštitnik Tokija od drugih pretnji.

Na 60. godišnjicu od momenta kada je Toho studio svetu predstavio ideju Godzile, britanski reditelj Geret Edvards (Gereth Edwards) se odlučio da za svoj holivudski prvenac uzme ovaj koncept i ponovo ga oživi u intrigantnom miksu dramatične filmske katastrofe i uzbudljivog rivalstva kultnih čudovišta.

Film započinje flešbekom koji nas vodi u 1954. godinu gde u društvu vojske Sjedinjenih Američkih Država prisustvujemo testiranju određenog nuklearnog eksploziva. Nakon detonacije bombe koja nosi čudne oznake po sebi, silueta ogromnog čudovišta izranja iz vode i stvara instant paniku. Nešto jače od četiri decenije kasnije, grupa naučnika spušta se u dubinu da analizira džinovski skelet koji se nalazi na dnu srušenih rudnika. Oni pronalaze dva jajeta, od kojih je jedno samo ljuštura. Šta god da se izlegno iz ove tvrde kore, nespretno ostavilja trag po dnu okeana već izvesni broj godina. Za to vreme, u Japanu, radnici Janžira nuklearne elektrane primećuju neobičnu radioaktivnu aktivnost na radaru. Džo Brodi, supervizor objekta, šalje svoju ženu zajedno sa timom stručnjaka ka reaktoru da provere senzore, pošto su orctavanja koja isti ispisuje prilično nadrealna. Dok tim pokušava da vidi šta se zapravo dešava, reaktor počinje da puca i čitava posada umire od radijacije na licu mesta. Pošto nikada nije dobio tačnu informaciju šta je to bilo što je njegov radar uhvatio, Brodi se vraća u Japan posle 15 godina i pronalazi da je vojska napravila tajnu bazu u ruinama elektrane u kojoj trenutno obitava ogromno čudovište.

Edvards ovde koristi isti pripovedački stil koji je primenio u “Monsters”. Autor nas još jednom drži u potpunom mraku određeni deo filma, pokušavajući da napravi što veći nivo tenzije i neizvenosti pre nego što napokon pokaže svoje adute. Tokom prvog sata Godzile, mi jedva vidimo deo onoga zbog čega svi realno gledamo film. Iako su neki već nakon ove informacije izgubili znatno na interesovanju za ovaj projekat, moram da napomenem da ovo nikako nije bio loš potez reditelja. Ovim načinom pripovedanja Edvards sebi daje dovoljno prostora da adekvatno postavi scenu za momente razaranja i panike.  Metaforički rečeno, Edvards ovde u stilu braće Grim ostavlja trag mrvica kroz šumu do kuće od čokolade u kojoj nas zaista čekaju neočekivani momenti. Iako filmu treba dosta vremena da se zaleti, kada se generalno sagleda, definitivno nije u deficitu s akcionim sekvencama.la_ca_0505_godzilla

Što se samog vizualnog identiteta tiče, Edvards je ovde odradio sjajan posao. Film je tehnički prilično kvalitetan, kadrovi i fotografija su na zavidnom nivou,  a sami efekti dovoljno dobri da nas nateraju da se saživimo sa čitavom situacijom. Najveći problemi filma svakako leže u samom scenariju. Pored toga što je radnja dosta banalizovana i što dijalozi cepaju uši koliko su umobolni, ono što ovde apsolutno predstavlja najveći problem jesu likovi koji su jako plitki i jednodimenzionalni. Ovo ne bi bio toliki problem da je primarni akcenat na samim čudovištima, a ne na ljudima koji su neupečatljivi i prazni. Iako sadrži oštre kritike prema ljudskoj potrebi da se igra Boga i generalnom neracionalnom korišćenju nuklearne energije, Edvardsovo ostvarenje ne uspeva da pruži dubinu koja će gore pomenute poruke istaći na pravi način.

Apsolutno nije nikakva tajna da je reditelj inspiraciju za film našao u Pacifik Rimu. Brojni momenti jako asociraju na Del Torovo ostvarenje, ali opet nekako nemaju moć da nas uvuku u tu praznoglavu zabavu na način na koji je to španski reditelj uradio. Iako generalno zabavan, filmu fali određena doza autentičnosti i konciznosti da bi ga učinila nešto momorabilnijim. Sam kraj je dosta mlak i ne ide baš u korist onim epskim potezima Godzile koje smo tokom poslednjih 30 minuta gledali.

Ako volite klasične letnje blokbastere i filmove o džinovskim čudovištima koja se lemaju u stilu Mortal Kombata, onda je Godzila idealan izbor za vas. Očekivati neku posebnu dubinu od ovog filma je u startu besmisleno, ali opet, nekako se oseća da pontencijal kastinga koji je u sebi imao glumce poput Žulijet Binoš (Juliette Binoche), Brajan Krenson (Bryan Cranston) i Ken Vatanabe (Ken Watanabe) nije baš najpametnije iskorišćen.

Ocena: 6/10GODZILLA

Leave a Reply

2 Comments

  1. sani

    Del Toro je meksicki reziser 🙂

  2. Kirk

    Mene je film zapravo iznenadio pozitivno. Nisam čuo da ljudi imaju visoko mišljenje pa sam verovatno spustio očekivanja. Sa druge strane mi se dopao taj uvod u priču u prvih sat vremena, nije mi uopšte bio dosadan taj deo, naprotiv. Za mene je ovaj film onoliko dobar koliko uopšte može da bude dobar film o džinovskom gorila-kitu.

Next ArticleNindža kornjače - Teenage Mutant Ninja Turtles (2014)